Mošti Sveta Tri jerarha iz Fenja u Malom Mokrom Lugu

Mošti sveta tri jerarha – Svetog Vasilija Velikog, Svetog Grigorija Bogoslova i Svetog Jovana Zlatoustog – danas su prvi put donete u Beograd iz Rumunije, u Hram Svetog velikomučenika Trifuna u Malom Mokrom Lugu. Do crkve, koja se nalazi u Ulici 20. oktobra broj 13c, stiže se minibusom GSP-a 310, koji polazi sa okretnice u Šumicama.

 – Doček moštiju je u podne kada će biti služen i akatist, a praznično bdenije počinje od 16 časova, dok će sutra na praznik Sveta tri jerarha liturgija biti služena od devet, a sveta tajna jeleosvećenja od 16 sati. Mošti dolaze sa blagoslovom njegovog preosveštenstva episkopa budimskog i administratora temišvarskog Lukijana, a doneće ih arhijerejski namesnik temišvarski protojerej-stavrofor Stojan Petrović. Mošti će u našoj crkvi ostati tokom ovog vikenda, a za vernike crkva će oba dana biti otvorena od 7 do 19 sati – poručio je sveštenik Miodrag Popović.

Mošti sveta tri jerarha, smeštene u srebrnom kivotu, darivala je Laura Močonji Čarnojević (1839–1892), praunuka Joakima Čarnojevića, brata patrijarha Arsenija Čarnojevića, Hramu Uspenija Presvete Bogorodice u selu Fenj, u rumunskom delu Banata, a one se i danas tamo čuvaju kao velika svetinja.

– Prvi put posle 150 godina mošti se iznose iz fenjskog hrama i donose u Srbiju, a ovo je prilika da u našu crkvu na molitvu i poklon svetinji uz parohijane dođe i narod iz drugih naselja u prestonici, ali prema mogućnostima i iz drugih gradova – poručio je Popović.

Selo Fenj se prvi put pominje krajem 13. veka, a kao mesto naseljeno Srbima ističe se 1660. godina, kada su srpski monasi popisali Srbe priložnike za Pećku patrijaršiju. Prilikom popisa pravoslavnog klira 1797. godine registrovani su pravoslavni sveštenici – otac Nikolaje Savić i otac Vasilije Popović, koji su se služili srpskim i rumunskim jezikom. Kada su se prodavali erarijalni posedi 1781. godine, selo je kupila plemićka porodica Popović-Močonji. Prva pravoslavna crkva u Fenju podignuta je 1750. godine i posvećena je prazniku Uspenija Presvete Bogorodice. Zbog trošnosti, 1878. godine bila je zatvorena. Novu srpsku bogomolju po projektu arhitekte Konstantina Jovanovića (koji je projektovao i Narodnu banku Srbije i zdanje Narodne skupštine) napravila je i poklonila Srbima iz Fenja plemenita Laura. Ona je bila i dobrotvorka srpske crkve i škole u Fenju, a supruga Andreja Močonjija, rumunskog akademika i dobrotvora, i kćerka našeg poznatog plemića Petra Čarnojevića „od Mače”.

Crkvena opština Fenjska javno je zahvalila Petru 1893. godine na poklonu polijeleja sa 18 svećnjaka tamošnjoj crkvi. Tako je zapisano da, dok god bude i poslednjeg dana pravoslavne Srbinove duše u Fenju, uvek će se sa blagodarnošću spominjati i veličati imena velikih zaštitnika – dobrotvora srpske pravoslavne crkve u Fenju. Mislilo se na kneza Aleksandra Karađorđevića, čijoj kući je Petar bio kum. Knez Aleksa dao je da se zapiše da veliko zvono prilaže fenjskoj crkvi u znak večnog spomena i ljubavi za pravoslavlje. I danas se u crkvi čuva zvono i krst za časnu trpezu koje je poklonio knez Aleksandar Karađorđević, kao i crkvene knjige iz 18. i 19. veka.

Žitelji Fenja pamte da je srpska crkva za vreme velike poplave 2005. godine ostala nepotopljena, kao ostrvo, iako se ovo selo nalazi blizu reke Tamiš. Selo je od davnina bilo višenarodno, a Srbi su uvek bili manjina, ali verno čuvaju svoj duhovni i kulturni identitet, složno živeći sa drugim sunarodnicima.

Aleksandra KurtešPraznik Sveta tri jerarha

Praznik Sveta tri jerarha – Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatousti – nepokretni je praznik, što znači da se uvek obeležava 12. februara i u kalendaru je označen crvenim slovom. To je i krsna slava mnogih porodica, crkava i manastira.

Sveti Vasilije Veliki bio je čuven po književnoj mudrosti, retorici i filozofiji. Sveti Grigorije Bogoslov svoju veličinu iskazao je i u svetosti vrlinskog života, dok je Sveti Jovan Zlatousti bio čuven i po divnim besedama i tumačenju Svetog pisma.

Svaki od ove trojice svetitelja imaju i svoj zasebni praznik u kalendaru Srpske pravoslavne crkve. A zajedničko za Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatoustog je sastavljanje anafora svetih liturgija koje nose njihova imena, a koje se do danas služe u crkvi.

Postoje i narodna verovanja za ovaj praznik, prema kojima Sveta tri jerarha štite narod i životinje od jakih vetrova i mrazeva. A čobani u pojedinim krajevima naše zemlje okupljaju se na ovaj dan i udruženo sviraju frulu.