Rat je objavljen ili Beč blefira

Austrougarska je (15.) 28. jula 1914. objavila rat Srbiji. Prvi dan rata „Politika” je u to doba ovako opisala: „Nastalo je mirno svetlo jutro. Glasovi koji su se teškom mukom probijali kroz telefonsku žicu iz Niša bili su sasvim povoljni. Rusija je primila da interveniše, ser Edvard Grej izjavio je u engleskom parlamentu da je naredio ambasadorima Engleske da saopšte vladama država kod kojih su akreditovani da britanska vlada predlaže da se u Londonu sastane međunarodna konferencija velikih sila radi rešenja srpsko-austrijskog sukoba. To su bile vesti iz Evrope koje su nagoveštavale da će se mir održati. Nezavisno od toga, noć između ponedeonika i utornika prošla je u miru. Bez ijednog metka.”

Tako je na pisanje ovog lista u vreme početka Velikog rata podsećao tridesetih godina Miomir Milenović (1882–1944), novinar i urednik „Politike”, jedini ostao u njenoj redakciji kad je Austrougarska napala Srbiju. Taj njegov zapis „Objava rata i prvi napad Austrijanaca na Beograd” objavljen je u poznatoj knjizi „Golgota i Vaskrs Srbije 1914–1915”.

Vera u mir se polako vraćala, beleži Milenović. Radnja za radnjom, od onih koje su dva dana bile zatvorene, počela se otvarati. Izgledalo je da će se spor rešiti: „Listovi su već bili izašli i u svetu s vestima iz Evrope, činilo se da će i ovaj poslednji bečki korak – prekid odnosa sa Srbijom – biti jedan od onih starih blefova na koje je svet bio već odavno oguglao.”

Ali desi se tada nešto neočekivano: „Bilo je svega desetak minuta posle 12 časova kada me na samom izlasku iz uredništva srete g. Milan Grol. – Rat objavljen! – doviknu mi on.

– Objavljen?

– Da, ovoga trenutka beogradski telegraf primio je depešu grofa Bertholda upućenu g. Pašiću.

– Pa predsednik vlade nije ovde. Otkud da depeša stigne u Beograd?

– Ne znam, ali je stigla, to je nesumnjivo – dodade g. Grol, prvi u Beogradu koji je, pre Niša i Kragujevca, video ovaj čudnovati akt. – Hoćete li dati vanredno izdanje? – pitao je on rastajući se.

– Nemogućno da se rat objavljuje na taj način. Uostalom, i da je tačno nikad nije dockan da svet sazna kako ulazi u rat...

Kao prva iskra, vest o Bertholdovoj depeši počela je na podne da treperi kroz Beograd, čas svetlucajući čas gaseći se. Beograđani koji su saznali za nju komentarisali su je sa čuđenjem, sa nevericom, ali u tri časa po podne ona buknu kao silna vatra: Rat je objavljen, rat je objavljen!

I za tren oka cela varoš, kao na komandu, grozničavo uze da se sprema za rat. Zadrhtaše roletne na radnjama koje su se žurno zatvarale, nastadoše gužve oko namirnica. Zapištaše česme puneći vodom bezbrojne sudove, neko je bio proneo glas da će g. Dragiša Mirković zaključati vodovod čim otpočne rat. Otimali su se o poslednje hlebove, vuklo se kućama brašno, meso, šećer, kafa. Ko zna šta će sutra biti, sećao se tih strahovanja Milenović.

Ali, nastavio je on, Ministarstvo unutrašnjih dela iz Niša, kome je telefonski javljeno šta se dešava, preko Uprave varoši je demantovalo vest o objavi rata. Do toga trenutka ni Pašić ni vlada nisu bili izvešteni o objavi rata. Nemački konzul grof Spe, koji je popodne lađicom prešao u Zemun i otuda se vratio, tvrdio je da ni u Zemunu nisu znali ništa o objavi rata. „Da li je to odista depeša grofa Bertholda i kakvim je putem išla, ili udešena mistifikacija? Je li rat objavljen ili nije?”

„Veče je padalo. Neizvesnost sve veća. Kod ’Moskve’, ’Ruskog cara’, u ’Grand hotelu’, na ulicama, pred kućama žučna prepirka: je li već rat ili nije. Ta znamenita noć između 15. i 16. jula (28. i 29. po novom kalendaru) zatekla je Beograd u mrtvoj tišini. Sa one strane Save i Dunava još veći tajac.

Ali pred ponoć, kada se od Zemuna pojaviše dve duge senke mileći po pruzi i kad skliznu Dunavom još jedna ogromna tamna sen, grmljavina pušaka trže iz sna Beograd i preseče svaku sumnju. Jedan strahoviti tresak pod kojim je zadrhtala cela varoš – eksplozija železničkog mosta na Savi – razbudi i poslednje spavače. I zametnu se borba tako slična onoj bregalničkoj noći mučkoga prepada, nešto docnije zagrmeše i topovi nad Savom i Dunavom.

Ali je prepad i ovde bio iste sudbine kao na Bregalnici. Oni koji su ga tada savetovali Bugarima, i koji su se grizli od besa zbog bugarske neveštosti, nisu ga sada znali ni sami izvesti. A kada je osvanulo jutro, kada je Beograd opazio prve austrijskim granatama izbušene i razrušene svoje domove, i kada su šrapneli s monitora ponovo zatreptali kroz ulice, Beograd je video da je odista počeo rat. U čijoj prvoj bojnoj liniji, na domaku austrijskih pušaka, i on sam ima da bude”, pisao je Miomir Milenović.