Rodne godine školstva i zadrugarstva

U Biblioteci Grada hroničar Žarko Talijan predstavio je svoju knjigu „Školstvo u Azanji”, u izdanju „Prometeja” . Knjiga je, kako je sam rekao, svedočanstvo kakvim se krupnim  i uticajnim koracima obrazovanje razvijalo iz Azanje kao najvećeg sela u Srbiji kroz ostale sredine Šumadije i palanke i sela centralne Srbije. Godinama je strpljivo sakupljao građu za ovo delo, služeći se zaboravljenim spisima profesora, ali i  školskim sveskama i leksikonima đaka koje je pronalazio u starim kućama azanjskih porodica.

Predstavljajući knjigu, profesorka Radmila Kunčer, predsednica Centra za Srbe u rasejanju „Sveti Sava”, koja je i sama đak stare azanjske osnovne škole rekla je:  „Ova knjiga nije beletristika, ona se ne prepričava,  ona sama za sebe govori koju god stranicu da otvorite. Počevši od prve, od geografske karte gde je prikazan Smederevski sandžak 1530. godine, pa do cifara Osmanskog popisa žitelja iz vremena od 15. do 18. veka i nadalje, nizanjem imena i značajnijih za školstvo od Dositeja Obradovića, prvog ministra prosvete. U knjizi su portreti viđenih Azanjaca, čuvenih trgovaca Đuše Vulićevića, Ranka Majstorovića i prvih učenika Velike škole u Beogradu, među kojima je ime Stefana Novakovića iz Azanje. Tako autor monografije postiže odmah da se čitalac iz Azanje, ili poreklom iz Azanje, gde god bio na svetu, oseti počastvovanim”.

Istorija školstva razvijala se naporedo sa istorijom snažnog azanjskog seoskog zadrugarstva. Sve to je, dodala je Kunčerova, razlog što bi uvek na pitanje odakle potiče, u svim krajevima sveta koje je obilazila, s ponosom uzvikivala da je iz Azanje. „Kada bih osetila da se neko podsmehuje, još bih glasnije dodala: 'da, ja sam seljanka iz Azanje', tako kao da sam rekla da sam princeza od Monaka. Posle ove knjige, mnogi Azanjci mogu slobodno slično da učine”, rekla je profesorka Kunčer.