Zašto je Grk Nikas plakao u Turskoj

Član grčke ekipe za vanredne situacije Konstantinos Nikas nikad neće zaboraviti svoju spasilačku misiju u Turskoj, koja je još u toku. Izlažući se opasnosti u provinciji Hataj u naselju Iskenderun on je uspeo da stigne do sedmogodišnje devojčice i da je iznese na svetlo dana. U život.            

„Kada je iz tog loma izvukao devojčicu Nikas je počeo da se trese i briznuo je u plač. Mala Fatma se svojim ručicama grčevito držala oko njegovog vrata gledajući unaokolo. Kada se pribrala i ona je počela da plače i da traži majku”, zabeležio je ovaj srećni rasplet istanbulski „Hurijet”.            

I mediji u Grčkoj poklonili su prostor ovom događaju. Atinski „Katimerini” je otkrio da to nije bila slučajnost: Nikasov otac Panagiotis je 1995. godine takođe spasao jedno dete u zemljotresu koji pogodio Grčku. Srećan rasplet sa malom Fatmom nije usamljen. Prema pisanju lokalnih medija, pripadnici grčke specijalne ekipe za vanredne situacije (EMAK) ispod ruševina su izvukli još pet zarobljenih građana.            

Iako lideri dve zemlje u poslednje vreme nemaju kontakte, premijer Kirijakos Micotakis je odmah posle teškog zemljotresa koji je pogodio Tursku pozvao predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i nesebično mu ponudio pomoć.            

„Ovo nije prvi put da zemljotresi pogađaju Grčku i Tursku. U teškim situacijama kao što je ova mi treba da pomognemo jedni drugima”, rekao je grčki premijer, iako je početkom prošle godine predsednik Erdogan izjavio da „više ne želi da vidi Micotakisa” zato što u svetu (Americi) vodi kampanju protiv njegove zemlje. Grčki premijer je potvrdio da će Atina biti na čelu inicijative da se u Evropskoj uniji u martu održi donatorska konferencija za prikupljanje pomoći Turskoj.            

Pored spasilačkih timova Grčka je u Tursku odmah uputila 80 tona humanitarne pomoći: šatore, ćebad, krevete, lekove i drugu medicinsku opremu. Pokrenuta je i akcija za prikupljanje namirnica za ugroženo stanovništvo.            

Ankara i Atina već decenijama ne mogu nađu zajednički jezik u vezi s mnogim otvorenim pitanjima: razgraničenjem u Egeju i Mediteranu, kiparskim problemom, položajem manjina u Turskoj, odnosno u Grčkoj. Njihovi lideri kao da još nisu u stanju da se oslobode bremenitog nasleđa prošlosti koje vuče korene do osmanske imperije. Krajem prošlog veka ove zemlje dva puta su bile na ivici oružanog sukoba zbog spora oko toga kome pripadaju neka nenaseljena ostrvca, stene u istočnom Egeju.            

Kad su krajem prošlog veka zemljotresi u kratkom razmaku pogodili dve susedne zemlje, Atina i Ankara su nesebično priskočile jedna drugoj u pomoć. To je dovelo do poboljšanja odnosa, koje je inicirao tadašnji ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Papandreu, potomak jedne od najuticajnijih porodica u savremenoj Grčkoj. To su novinari s pravom nazvali „zemljotres diplomatijom”, pošto je na tom talasu jedno vreme došlo do primetnog poboljšanja odnosa i međusobnih poseta na najvišem nivou, što je ranije godinama bilo nezamislivo. Ali u poslednje vreme ponovo je došlo do pogoršanja, čak i do zveckanja oružjem zbog razgraničenja u Sredozemlju, gde su u međuvremenu pronađene velike rezerve nafte i tečnog gasa. Ankara i nepriznata država koju su Turci proglasili na podeljenom Kipru kažu da polažu pravo na to prirodno blago, što u Atini i Evropskoj uniji osporavaju.            

Ipak, neke pojedinosti ohrabruju. Povodom najnovijeg zemljotresa u Anadoliji ugledni „Katimerini” je objavio crtež na kojem piše: „Svi smo mi sada Turci”. A grčka državna televizija (ERT) posle zemljotresa u Anadoliji jednog dana je program počela popularnom turskom pesmom, beleže mediji u Istanbulu.