U Kanadi bez kazne zbog 2,5 grama kokaina ili heroina

Od ovog meseca je u Britanskoj Kolumbiji praktično dozvoljeno posed čitavih teških narkotika – kokaina, heroina, kreka, metamfetamina. One nisu zvanično legalizovane, ali posedovanje „za ličnu upotrebu, to jest do 2,5 grama narkotika, neće se kažnjavati niti će se droga pleniti.

Tako je ova zapadna kanadska provincija, gde se nalazi metropola Vankuver, krenula specifičnim putem u borbi protiv ilegalnog tržišta narkotika.

Kako je rekla kanadska ministarka zdravlja Karolin Benet, cilj je samo da se smanje „stigma i šteta, te da provincija ima još jedan instrument kako bi okončala križ preminulih zbog prevelike doze“.

Drugim rečima, cilj uopšte nije da se smanji broj zavisnika, nego broj žrtava. Jer ako zavisnici veruju da ih društvo nije zaboravilo i prezrelo, možda će se obratiti za pomoć koja bi im spasila život.

Broj zavisnika i žrtava je u Kanadi visok, baš kao iu Sjedinjenim Državama, kaže profesor Džonatan Kolkins sa Univerziteta u Pitsburgu, stručnjak za politiku prema narkoticima, prenosi Dojče vele.

Kaže da veliki deo krivice leži u velikodušnom izdavanju opasnih analgetika: „Veoma liberalna praksa propisivanja takvih lekova protiv bolova koji se izdaju samo na recept je dovela do toga da je mnogo ljudi postalo zavisno. Tu je reč o oko pet miliona ljudi u SAD, a u Kanadi je udeo podjednako visok.“

Proizvođači lekova su dugo ćutali ili umanjivali opasnost u zavisnosti od „legalnih“ opijata. Mnogi takvi pacijenti pređu na heroin ili, od pre nekoliko godina, još snažniji fentanil. Od onda se i broj osoba koje su umrle od predoziranja po svemu sudeći povećao nekoliko puta.

„Sjedinjene Države i Kanada posegli su za sasvim različitim merama, ali je ishod veoma sličan“, kaže Kolkins.

Vankuveru ima mesta na kojima zavisnici mogu dobiti čiste špriceve ​​i druge stvari

Ne, još nije bilo većih pokušaja sa politikom „bezbednijeg snabdevanja“ – to znači da zavisnici ne dobijaju lekove kao zamenu za drogu, već da dobijaju prave narkotike uz državni nadzor. I to se odnedavno pokušava na nekoliko mesta u Kanadi. Cilj je da tako barem narkotici budu čisti, a ne da ih kriminalci razblažuju raznim opasnim materijama ne bi li zaradili više.

Isto tako je tragična činjenica da je politika „čistih ulica“ i „rata protiv droge“ upravo grandiozno – propala. To nije mišljenje tek pojedinih stručnjaka. I Globalna komisija za politiku prema drogama, sastavljena od uglednih političara, preduzetnika i boraca za ljudska prava još u prvom izveštaju 2011. pisala da se verovalo kako se „oštrim merama progona svih koji učestvuju u proizvodnji, distribuciji i potrošnji narkotika“ može stvoriti „svet“. bez narkotika“.

„U praksi je globalno ilegalno tržište narkotika koje je najvećim delom pod nadzorom organizovanog kriminala, u tom razdoblju dramatično naraslo“, navodi se u zaključku.

Svaka mera države protiv narkotika doduše znači veći rizik za kriminalce, ali i veću cenu droge i veću zaradu kriminalaca sve do bezumnih bogatstava. Je li onda potpuna legalizacija rešenje barem u borbi protiv kriminalaca?

Na to mnogi teško mogu pristati već i jer se pokazalo da je previše jednostavan pristup analgeticima doveo do zastrašujućeg porasta broja zavisnika. A lečenje već i od alkohola je u mnogim zemljama problem s kojim se ne može izaći na kraj.

Stručnjaci zato misle da je jedino rešenje srednjeg puta između potpune zabrane i potpune dozvole narkotika, bilo da je reč o ovom eksperimentu u Kanadi ili o državnoj distribuciji.