Mađarska vlada povlači ministre sa univerziteta

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Odluka mađarske vlade da povuče svoje funkcionere iz uprava univerziteta donela je olakšanje pre svega studentima, koji su usled zamerki od strane EU nedavno ostali bez mogućnosti da deo školovanja provedu u inostranstvu.

Ministri Judit Varga, Čaba Lantoš, Janoš Lazar, Mihalj Varga, Ištvan Nađ, Peter Sijarto i Tibor Navračić najavili su na kraju trodnevne sednice vlade da od 15. februara neće nastaviti rad u odborima fondacija koje upravljaju mađarskim univerzitetima. Tu odluku saopštio je ministar Gergelj Guljaš, šef kabineta premijera Orbana, na konferenciji za novinare.

On je preneo očekivanje vlade da tako postupe svi državni funkcioneri, uključujući državne sekretare, njihove zamenike, ministarske i vladine poverenike. Guljaš je rekao da je mađarska vlada „uvek bila spremna na razumne kompromise sa Evropskom unijom, uključujući i podršku zahtevima koji nemaju zakonsku osnovu, ali koji ne štete interesima Mađarske”.

„Evropskoj komisiji bi trebalo dozvoliti da postavlja zahteve samo na osnovu EU zakona, ali mi smo odavno otišli dalje od toga”, podvukao je on.

Guljaš je naglasio da nijedan političar neće ostati u javnim univerzitetskim fondacijama. Dodao je da je vlada, ako je potrebno, spremna da modifikuje mandat poverenika u fondacijama na određeni vremenski period umesto na doživotni.

Mađarska akademska javnost bila je veoma uznemirena kada je početkom januara stigla vest da mađarski univerziteti koji rade kao fondacije od javnog interesa i oni kojima upravljaju takve fondacije neće dobiti nove grantove iz programa međunarodne razmene studenata i profesora „Erazmus plusa” i programa „Horizont Evropa” za istraživanje i inovacije koje finansira EU. Osim zahteva da se ministri i ostali državni funkcioneri povuku iz fondacija, iz Brisela su stigle i primedbe na model funkcionisanja institucija, za koji je rečeno da ne obezbeđuje transparentno upravljanje sredstvima iz fondova EU, pošto se na njih ne primenjuju pravila o javnim nabavkama, a ni o sukobu interesa.

U Mađarskoj trenutno funkcioniše dvadesetak univerziteta, od kojih je većina do sada dobijala značajne subvencije od EU. Primera radi, u periodu od 2014. do 2020. godine, Univerzitet Korvinus u Budimpešti, dobio je na ime grantova 3,6 miliona evra iz okvirnog istraživačkog programa „Horizont 2020”, za jedanaest svojih projekata. Takođe, u decembru 2020. godine, prvi put u svojoj istoriji, Korvinus je pobedio na tenderu čiji je budžet iznosio četiri miliona evra.

Prema podacima Evropske komisije, 2020. godine je 22.620 mađarskih državljana učestvovalo u programu razmene u oblasti visokog obrazovanja i stručnog osposobljavanja „Erazmus plus”, a Evropska unija ih je podržala sa 40,45 miliona evra.

Da podsetimo, povodom odluke Evropske komisije o uskraćivanju sredstava Mađarskoj, Ministarstvo kulture i inovacija je u januaru saopštilo da će vlada „održavati stalne konsultacije do krajnjeg roka u martu, kako bi osigurala kontinuirani, neometan pristup resursima koji utiču na visoko obrazovanje”. Tada je navedeno da je Mađarska „ispunila sve svoje obaveze i stoga odbija da prihvati diskriminatorsku odluku Evropske komisije da isključi iz direktnih tendera EU fondacije za upravljanje imovinom od javnog interesa i univerzitete kojima one rukovode”.

Ministar bez portfelja zadužen za korišćenje fondova EU Tibor Navračić rekao je tada da tokom pregovora Brisel nikada nije sugerisao da Evropska komisija smatra kako je rizično da političari budu u odborima fondacija od javnog interesa.

U Budimpešti se očekuje da bi nakon ostavki ubrzo moglo da dođe do napretka u razgovorima o nastavku finansiranja programa „Erazmus plus”, jer je taj vid stipendiranja studenata i profesora od ključnog značaja za mađarske univerzitete. Prema dosadašnjoj praksi, studenti osnovnih studija su poslednji semestar u okviru trogodišnjeg školovanja provodili u inostranstvu, pohađajući odabrane programe na srodnim univerzitetima. Sličnu saradnju sa fakultetima van Mađarske imali su i profesori, koji su najmanje jednom godišnje mogli da provedu nedelju dana u inostranstvu i drže predavanja iz svojih užestručnih oblasti. Troškove njihovih aktivnosti pokrivala je Evropska unija, putem svojih programa „Erazmus plus” i „Horizont Evropa”.