Trećina starih osoba u Srbiji pati od depresije

Tri od deset starijih osoba u našoj zemlji ima izražene simptome depresije i oseća potrebu za nekom vrstom dodatne psihološke pomoći. Svaka četvrta osoba koja korača avenijom trećeg doba oseća se prilično beskorisno, trećina njih oseća se bespomoćno i nije srećna većinu vremena, a nešto veći procenat starih strepi da će se nešto loše dogoditi. Skoro 40 odsto naših pripadnika starije generacije nema utisak da je lepo živeti i priznaje da je odustalo od mnogih aktivnosti i interesovanja, a petina nije zadovoljna svojim životom, pokazalo je istraživanje Mreže psihosocijalne podrške (PIN) pod nazivom „Depresija kod starijih osoba – zaštitni i faktori rizika” koje je sprovedeno u saradnji sa Crvenim krstom Srbije.

Studija čiji su autori Jana Dimoski i Maša Vukčević Marković iz Mreže psihosocijalne podrške i Nataša Todorović i Milutin Vračević iz Crvenog krsta Srbije, takođe je pokazala da stare osobe u proseku imaju pet aktuelnih zdravstvenih tegoba. Najčešće su u pitanju kardiovaskularni, očni i lokomotorni, odnosno problemi sa mišićima, zglobovima i kostima, a veliki broj njih prijavljuje i hroničan umor i opadanje fizičke snage, kao i otežano kretanje. Balansirajući stresne događaje koje su doživeli tokom života, gotovo petina starih osoba navela je ozbiljne međuljudske probleme sa bliskim osobama, svaka sedma osoba doživela je krađu predmeta velike vrednosti, psihičko nasilje takođe je iskusila gotovo svaka sedma osoba, a osam odsto starih bilo je žrtva fizičkog nasilja – udaranja, štipanja ili šamaranja. Podaci iz ovog istraživanja govore da je četiri odsto starih osoba doživelo i seksualno nasilje – na primer, dodirivanje po telu bez želje i pristanka.

– Svaka peta osoba u Srbiji starija je od 65 godina, a procene Svetske zdravstvene organizacije govore da će njihov broj kontinuirano rasti. Iako se sa starenjem povećava učestalost fizičkih oboljenja, mentalne teškoće nisu nužni pratioci starenja i mnoge stare osobe imaju kapaciteta da ih razreše. Ipak, velika prepreka ka zdravom starenju jeste depresija, koja predstavlja najčešći mentalni poremećaj u starijem dobu. Ona je često  nedovoljno prepoznata i samim tim u nedovoljnoj meri tretirana, iako je njeno uspešno lečenje moguće i u starijem dobu – bilo lekovima ili psihološkim tretmanom. Osim toga, postoje pogrešna uverenja da je normalno i očekivano biti depresivan u starijem dobu, odnosno da je depresija donekle „prirodna” reakcija na starenje – ističu autori ove studije.

Istražujući koji faktori „pospešuju” depresiju, a koji stare osobe čuvaju od depresije, oni su došli do zaključka da su starije osobe nepovoljnijeg finansijskog statusa u većoj meri depresivne. Ovaj rezultat nije iznenađujući ukoliko se zna da je odsustvo finansija dugoročan stresor koji uključuje i zabrinutost za budućnost, neizvesnost i učestalije međuljudske probleme. Sa druge strane, zaštitni faktori koji „brane” starije od depresije jesu osećanje smisla života – osobe koje u većoj meri imaju osećaj da njihov život ima svrhu kojom su oni zadovoljni i koja ih ispunjava, istovremeno će imati i manju verovatnoću za razvoj ili intenziviranje depresije. Socijalna podrška je veoma važan čuvar mentalnog zdravlja u trećem dobu, jer su starije osobe koje dobijaju adekvatnu podršku od strane bliskih osoba u manjem riziku od razvijanja ili intenziviranja depresije. Ukoliko neko ima doživljaj da je važan i „koristan” bliskim osobama, da je upućen u važna dešavanja i ima jasnu ulogu u međuljudskim odnosima sa bliskim osobama u svom okruženju, imaće i očuvanije mentalno zdravlje. Osim toga, istraživanja pokazuju da će starije osobe sa većom socijalnom podrškom pre zatražiti pomoć stručnjaka kada primete simptome depresije.

Podaci o porodičnom statusu starih osoba koje su učestvovale u ovom istraživanju govore da 41 odsto njih živi sa partnerom, trećina je sama, četvrtina živi sa detetom, dok ostatak ispitanika stanuje sa ostalim članovima porodice. Značajan je podatak da veliku većinu ispitanika niko drugi finansijski ne pomaže – oni sami finansiraju svoje troškove, pre svega uz pomoć sopstvene penzije. Najveći broj starih ima penziju koja iznosi između 15.000 i 25.000 dinara, četvrtina mesečno dobija između 25.000 i 35.000 dinara, a petina ima penziju koja iznosi između 35.000 i 45.000 dinara. Veću penziju dobija tek svaki sedmi ispitanik, a šest odsto njih prima manje od 15.000 mesečno.