Evropu energetska kriza košta 800 milijardi evra

Brisel—Evropa je od prošle jeseni izdvojila skoro 800 milijardi evra za sanaciju tekuće energetske krize, saopštio je juče evropski  istraživački institut „ Brojgel“ sa sedištem u Briselu, izvestio je portal „ Euraktiv“. Brisel i članice EU su –nakon odluke da fazno smanje, a zatim i prekinu snabdevanje ruskim energentima, za zaštitu domaćeg tržišta, privrede i domaćinstava od posledica, zbirno izdvojile ili već uložile 681 milijradu evra. Od prošlog septembra, Velika Britanija je za istu svrhu namenila 103 milijarde evra, a Norveška 8,1 milijardu dolara. Podaci o cehu energetske krize u Evropi za tržište Zapadnog Balkana ovom prilikom nisu objavljeni.

Unutar EU, najveći ceh podmirivanju tržišta u energetskoj krizi, platila je Nemačka, izdvajajući gotovo 270 milijardi evra u razne oblike subvencija i podsticaja. Velika Britanija, Francuska i Italija su svaka ponoasob, istim  alocirale oko 150 milijardi evra.

Iako je tekuća zima u Evropi bila uglavnom blaga, troškovi za sanaciju energetske krize osetno su porasli od novembra 2022. do sada, sa ondašnjih 706 milijardi evra, na sadašnjih oko 792 milijarde.

Kako stvari sada stoje, energetske kriza koštala je Evropu više nego što je Brisel namenio da potroši u borbu protiv pandemije korone 2020. Naime, za rvanje sa koronom, EU je svojevremeno formirala novčani fond 'težak' 750 milijardi evra.