Mogu li opet ambasade da prave srpske vlade

Oslabiti Srpsku naprednu stranku i podići rejting Socijalističkoj partiji Srbije, uz jačanje objedinjene desnice, ali i proevropskog bloka partija jedan je od ciljeva koji imaju neki međunarodni centri moći. Sa ovakom raspodelom postizbornih karata moguće je formirati Vladu Srbije na koju bi strane ambasade, kao nekada, imale ključnu ulogu u formiranju političkih, ali i geostrateških interesa naše zemlje. Građani su pre 15-ak godina glasali, ali su ambasade pravile kombinacije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da neće ambasadori upravljati našom zemljom, kao i da je na vreme razotkrio plan za haos u Srbiji. Naveo je da će opozicija tražiti izbore do kraja godine i dodao da ne bi voleo da se to desi, ali da ne isključuje tu mogućnost. „Čitali ste bezbroj puta da ambasadori utiču na promene. Dok sam predsednik, neće ambasadori to raditi. Posao upravljanja Srbijom pripada narodu, jer je Srbija slobodarska zemlja koja sama donosi odluke. Smejem se ovim budalaštinama, šta da radim, tako vam je to u Srbiji, to se zove mentalitet kmetske duše koja živi da ispunjava tuđe naloge”, rekao Vučić gostujući na TV Prva.

Za sada takva mogućnost postoji samo u teoriji, jer prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja jedino SNS-u raste rejting (oko 48 odsto), dok ostale političke opcije stagniraju ili su u laganom padu. To, ipak, ne znači da tako nešto za nekoliko meseci neće biti moguće i ostvarivo, ali pod pretpostavkom da se pre svega, preko uličnih protesta iz različitih razloga (status Kosova i Metohije ili iskopavanja litijuma) ostvari kritična masa, koja bi dovela do vanrednih parlamentarnih izbora. Slaba i razjedinjena opozicija samostalno ne može ništa ozbiljnije da uradi konkretno na terenu, ali uz pomoć obaveštajnih službi tako nešto ne bi bilo nemoguće.

Objašnjavajući kombinatoriku lider SNS-a kaže da je glavni cilj da se rejting naprednjaka na parlamentarnim izborima spusti od 35 do 37 odsto. Istovremeno da objedinjena koalicija desničarskih partija koje su krenule u kampanju širom Srbije, kako navode, odbrane Kosmeta, i to iz Kragujevca, da imaju 15 odsto, koliko bi po tim projekcijama imao i SPS kojem je potrebno nekoliko procenata da dođe do ovog broja. Smatra se da bi socijalisti uz dobru kampanju najviše glasova, kao i na izborima prošle godine, uzeli upravo SNS-u. Procene u nekim ambasadama su da bi optimalan procenat proevropskog bloka koji bi činili zeleni, Đilas, Ponoš mogao da dobaci do 22 odsto. Manjine bi uzele svojih od osam do deset odsto i uz procenat nevažećih listića, sve kombinacije bi bile moguće.

Ako bi se tako nešto ostvarilo SNS ne bi mogao kao danas sam sa manjinama da formira izvršnu vlast, već bi morao da uzme nekog od evropejaca čime bi verovatno došlo do ozbiljne političke krize. „I nastao bi haos: To je smisao, da se Srbija uruši, da ne može sama da vodi svoju politiku. Oni hoće tri kampa, pa da mogu da menjaju odnos snaga, malo ovoga ucene, malo onoga i rade šta hoće. Nikada nisam pristajao na ucene da bih ostao na vlasti”, naglasio je Vučić.

Predrag Rajić, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže za „Politiku” da je nezavisna politika Srbije odavno trn u oku strancima i da smo u ovom momentu izloženi strahovitim pritiscima. „Nikome, osim Srbima, ne odgovara jaka Srbija. A jedini garant snažne Srbije je upravo predsednik Aleksandar Vučić. To je i ključni razlog što ga napadaju kombinovano spolja i iznutra. Dužnost svih patriota je da stanu uz predsednika Vučića u ovim, za Srbiju, veoma izazovnim vremenima”, kaže Rajić.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je tako nešto teško ostvarivo i da je potrebno da se ispuni nekoliko uslova. Za naš list navodi da je potrebno više stvari da se dogodi, koje su u ovom trenutku nerealne. „Prvo potrebno je da SNS padne za najmanje pet procenata, a da na maksimumu budu desničarske stranke, a da se pritom ujedine da bi dobacili do svojih maksimalnih 15 odsto. Treća mogućnost je da se ujedine stranke koje su nekada pripadale DS-u, plus Narodna stranka, što je teško ostvarivo, i da i one budu na maksimumu. Za tako nešto je potrebna saglasnost da SPS promeni stranu i da sa 11 skoči na 15 odsto što nije nemoguće, ali je teško ostvarivo. To je moguće, ali tendencije u biračkom telu pokazuju da to sada nije realno”, kaže Dejan Vuk Stanković.

Navodi čak i kada bi recimo zapadne ambasade objedinile takve stranke koja bi strategija bila takve jedne vlade i dodaje da mu je scenario po kojem se Dveri i Zavetnici okupljaju pod uticajem zapada deluje kao naučna fantastika. Ističe da su SNS i SPS izgladile odnose, a da je opozicija u jednoj vrsti rasula i da se nalaze daleko od bilo kakvog ujedinjenja.

Politički analitičar Branko Radun kaže da mnogi misle da tako nešto nije moguće, ali podseća da je posle izbora u Beogradu bio sličan scenario i da se tada čak i pokušalo ubacivanjem SDS-a u Skupštinu grada da bi se namakla većina. Za naš list navodi da je i tada delovalo da je to nemoguće, ali da su se ujedinili svi kada su pretpostavljali da imaju većinu.

„Ja ne mislim da je taj scenario o kojem je govorio Vučić realan u ovom momentu, ali ako krajem godine uslede izbori i desi se da neka partija neočekivano prođe cenzus, ’neki SDS’, to može da dovede do malo drugačijeg odnosa snaga. Taj scenario posle beogradskih izbora moguće je da se dogodi i na nivou republike i da recimo deset stranaka i više izbornih lista imaju 126 poslanika u Skupštini Srbije i da oni naprave vladu. To je moguće, pogotovo ako tako nešto podrži zapad i kod nas se tako nešto više puta u istoriji dešavalo”, kaže Branko Radun.

Podseća kako je recimo Milorad Dodik svojevremeno došao na vlast u Republici Srpskoj. Tada je imao svega nekoliko poslanika, ali je uz pomoć zapada došao na vlast koju je veštom politikom zadržao do sada. „U Crnoj Gori se napravila većina od samo jednog poslanika, gde je posle skoro 30 godina DPS otišao u opoziciju i sve je to urađeno sa podrškom Zapada. Dovoljno je da jedna koalicija ima jednog poslanika više i oni će formirati vladu bez obzira na ideološke i svake druge razlike. Stabilnost eventualno takve vlade i u Srbiji bi održavali stranci, raznim mehanizmima, uticajem, pritiscima, ucenama”, kaže Branko Radun.

Klačar: U opoziciji suviše velike sujete

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže da mu se ne čini da je saradnja SNS-a i SPS-a upitna i za „Politiku” navodi da postoji mnogo razloga da ta koalicija opstane i dok god je tako ne očekuje da će socijalisti biti neka vrsta remetilačkog faktora u toj koaliciji. „Što se tiče ukrupnjavanja opozicije to bi moglo da bude opasno po SNS samo pod uslovom da se zaista objedini i da napravi izbornu strategiju. Meni se čini da u tom delu opozicije ima suviše velikih sujeta koje ih sprečavaju da tako nešto i realizuju. Tu ocenu Vučića vidim kao mogućnost da se stranke opozicije prilagode nekim novim okolnostima i realnostima. Više je realno da će nastupati razjedinjeno i bez strategije. Dok je tako, SNS nema razloga za brigu”, kaže Bojan Klačar.Antrfile

Neke od mogućih postizbornih opcija

Scenario 1: SNS s tradicionalnim partnerima + partije manjina

Scenario 2: NDSS, Dveri, Zavetnici, POKS + NS + SSP, DS, PSG, NDBG, Moramo

Scenario 3: Desničarske partije + SPS

Scenario 4: Proevropske partije + SPS