Galerija od 175 godina

Novi Sad – Ona je „mlada dama” i za svoj 175. rođendan dobila je knjigu o sebi, ali donekle i o nama samima. Ta dama je starinska i konzervativna, a ipak moderna i otvorena. Prepoznaje se po ukusu, osećaju za svoju kulturu, ali i za druge. Nije slučajno to što je nova monografija o njoj – Galeriji Matice srpske, nazvana „Ponos nacije”. Izdata je povodom 175 godina od osnivanja, i priča o njenoj istoriji, plejadi pregaoca, o umetnosti i uticaju na izgradnju nacionalnog identiteta. Na oko petsto stranica, knjiga je nastala iz doktorskog pera Tijane Palkovljević Bugarski, muzejske savetnice i upravnice koja galeriju vodi poslednjih dvanaest godina. Sadrži i obilje dokumentarnih fotografija i reprodukcija umetničkih dela koje čuva ta ustanova, iznikla iz Muzeuma Matice srpske 1847. u Pešti.

Autorka knjige „Ponos nacije” kaže da je to biografija ustanove sa mnoštvom podataka, ali i temeljna knjiga nacionalne kulture. Smatra je i krunom svoje karijere koja je ovde počela 2001. godine, pred predstavljanje tadašnje velike monografije. Kako je ispričala na promociji svoje knjige, u galerijskoj svečanoj sali „Sava Teklija”, tada internet još nije bio uveden i to ju je šokiralo jer je trebalo da radi kao edukator i pi-ar. Predložila je tada upravnici Leposavi Šelmić da se mreža uvede, ali je taj posao morao da bude sponzorski.

– Tog marta 2001, prvi imejl koji smo razmenili, napisala mi je kako se raduje što uvodimo nove tehnologije i da se nada da ću uz pomoć toga u nekoj budućnosti napisati novu monografiju. Pomislila sam: Bože, nema ništa dosadnije i teže od toga da pišem novu monografiju. A evo me sada, posle 22 godine na istom tom mestu, ponosna, jer knjiga nije samo slika istorije galerije, nego svih nas koji smo radili u ovoj instituciji – kazala je Tijana Palkovljević Bugarski.

Istoričarka umetnosti dr Branka Kulić, bivša upravnica i recenzent, ukazala je da iza ove knjige stoji veliki rad i samodisciplina, i da se iz nje mogu čitati i usponi i padovi ustanove koja traje 175 godina. Navodeći da naziv „Ponos nacije” nije slučajan, rekla je da isti osećaj ima i ona kad dođe u galeriju, gde je i sama uložila deo života.

– Znam da može da se kaže: imamo kuću, imamo kolekciju, imamo sve. Međutim, nije tako, zato što je rad koji je Tijana uložila u ideje koje je imala o savremenoj muzeologiji i napretku ustanove u nekom savremenom životu, toliko velik i vidan. Nadam se da svi vidite, kao što ja vidim, jedan otvoreni pristup, potpuno novi koncept rada. Dobio je kvalitet koji se tiče otvorenosti prema publici – istakla je dr Kulić i ocenila da je to na dobrobit ne samo grada nego nacije, kako i stoji u naslovu, ali i regiona.

Ta mlada dama kojoj je tek 176. godina napravila je rođendansku gozbu sa velikim đakonijama, zaslužila je da se ispriča njen život, od rođenja na dalje, a rođena je na isti dan kao Miloš Crnjanski, 26. oktobra, reči su teoretičarke književnosti dr Mirjane Stefanović, profesorke u penziji Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Ona je pohvalila modernu metodologiju i stil ove knjige koja, po njenim rečima, odgovara na implicitno pitanje o tome kako istorijski događaj uzrokuje, ili čak kako posledično deluje na nacionalni identitet koji je bio u temelju Galerije Matice srpske.

Galerija ima oko 10.000 predmeta koja je dobila na poklon ili otkupom. Njen zametak su 11 porodičnih portreta, darova peštanskog Srbina Save Tekelije koji je svoju imovinu zaveštao Matici srpskoj. Nakon osnivanja Muzeuma (1847) u Pešti i preseljenja Matice srpske u Novi Sad (1864), ključne odluke za ustanovu bile su otvaranje Muzeja Matice srpske za javnost (1933) i izdvajanje iz njega Vojvođanskog muzeja i Galerije Matice srpske (1947). Važan događaj je i selidba u zgradu Produktne berze, gde je i danas na Trgu galerija. Tu je svečano bila otvorena (1958), u prisustvu oko 400 uglednih zvanica, o čemu je detaljno izveštavala štampa. Te godine je odlučeno i da Biblioteka i Galerija budu samostalne u okviru Matice. Veze sa Maticom i Muzejom Vojvodine nastavile su da se „raspetljavaju” tokom 1959.

– Od tada je razvoj galerije kao samostalne ustanove tekao uzlaznom linijom. Poslednja faza nastaje 2006, kada Srbija postaje samostalna država, a matičina galerija prvorazrednog značaja, ponos nacije, kako glasi i naziv poslednje tematske celine knjige. Matica od tada na svoj način doprinosi formiranju i negovanju nacionalnog identiteta i identitetskog pitanja. – kazao je istoričar dr Branko Bešli, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i i recenzent „Ponosa nacije”.

Novu monografiju na neki način prati umetnički ilustrovana biografija galerije, sa posebno štampanih osam grafičkih kolaža likovnog umetnika Danila Vuksanovića, pomoćnika upravnice. Ta mapa „Ponos nacije. U zbiru”, takođe je pečat na veliku godišnjicu.