Sunčevi ukrasi

Dva krupna leptira koja danas predstavljamo pripadaju porodici nimfalida, odnosno podfamiliji helikonina. Prvi, sudeći po izgledu, ima u našem jeziku dosta neugledno ime, naime, zove se obična sedefica (Argynnis paphia). Drugi leptir veličinom, oblikom krila, letom i uopšte ponašanjem podseća na svog rođaka,ali je znatno lepše kršten imenom pandorina sedefica (Argynnis pandora). U našoj zemlji žive još tri leptira iz podfamilije arginisa, no o njima drugi put.

Areal u kojem živi evropska populacija obične sedefice dosta je širok i obuhvata prostor koji se sa juga Skandinavije preko Poljske i Nemačke spušta kroz srednju Evropu sve do Mediterana, izuzev grčkih ostrva. Ovaj leptir takođe živi u Italiji, Francuskoj i severnom delu Pirinejskog poluostrva. Ima ga i u Irskoj i južnom delu Britanije. Interesantno je da je iščezao iz Holandije.

Pandorina sedefica je dosta ređa. Naseljava celo Pirinejsko poluostrvo, Azurnu obalu i Korziku, jug Italije s ostrvima, jadransku obalu, a jedan paralelni krak pandorinog areala pokriva znatan deo Balkana i našu zemlju dopirući preko Mađarske do jugoistoka Austrije. Obe vrste, inače, žive i na severu Afrike, u paleoarktičkom delu Azije.Kao i obična sedefica, i pandorina je čest leptir u Deliblatskoj peščari, ali je nekoliko kilometara dalje od nje teško možete susresti.

Pojednostavljeno rečeno: ove dve vrste leptira lakše ćemo razlikovati ako na nekom cvetu, recimo čička, rašire krila. Njihova unutrašnjost je kod obične sedefica kontinuirano narandžasta, ukrašena simetričnim crnim peg(ic)ama različite veličine. Kod mužjaka su uočljiva i tri paralelna, reljefna zareza na prednjim krilima, pege kod ženke su pak nešto krupnije. Kod pandore je ta boja unutrašnjosti krila manje svetla, vuče ka maslinastoj, naročito kod ženki. I kod njih su crne pege nešto krupnije.

(/slika2)Neko će reći da je ove dve slične vrste lakše razlikovati kada su im krila skupljena. Kod pandore su na spoljašnjoj strani gornja krila u donjem delu purpurne boje sa izrazitim crnim mrljicama. Obična sedefica u tom predelu ostaje verna narandžastoj boji. Zadnja krila pandore su zelenkastija, uz još neke sitnije detalje.

Po V. Landmanovoj enciklopediji leptira, obe sedefice u leptirskom obliku žive oko sedam nedelja. Lete zavisno od godine, od kraja maja i početka juna do sredine septembra, u jednom naraštaju. Primetili smo da se u našim predelima prva pojavljuje pandora, pa njena svetlija rođaka. Ženka polaže jaja pojedinačno, pri dnu stabala u blizini biljke hraniteljke, prevashodno ljubičica. Gusenice obične sedefice su tamnobraon sa dve žutonarandžaste linije po vrhu leđa, a kod pandore gotovo crne, obe duge do 4 cm. Oprezne su pa se hrane noću, a danju miruju, skrivene od gladnih predatora. Oba leptira zimu provode u formi malih gusenica.

Raspon krila odraslih običnih sedefica kreće se od 5,6 do 7,6 santimetara, a kod pandore i do 8 cm. Izvanredni su letači i kada ih vidite na šumskoj stazi, ponekad vam se učini kao da vam u susret leti manja ptica. Kada se ne hrane, vrlo su oprezne, ali kada slete na korovski cvet, može im se prići i vrlo blizu.

Gde ćemo najpre videti ove dve sedefice? Obična i pandorina sedefica su leptiri koji vole šume, posebno njihove ivice, odakle mogu da potraže cvetove bogate nektarom, ali i da po potrebi brzo i hitro odlete nazad, u sigurnost šumske senke. Često se mogu videti i manja jata ovih hitrih i prelepih leptira.