„Nesumnjivi" protiv „našeg" neprijatelja

Po­ja­ča­na „rat­na re­to­ri­ka” je sve buč­ni­ja na ne­sta­bil­nom ko­rej­skom po­lu­o­str­vu. Ta­ko je „naš ne­pri­ja­telj” za­pre­tio svom „ne­sum­nji­vom ne­pri­ja­te­lju”.

Čim je Mi­ni­star­stvo od­bra­ne Ju­žne Ko­re­je sa­op­šti­lo da će u Va­šing­to­nu to­kom sle­de­će ne­de­lje bi­ti or­ga­ni­zo­va­na te­o­ret­ska voj­na ve­žba, od­mah je sti­glo oštro upo­zo­re­nje iz Se­ver­ne Ko­re­je. Po­vo­dom na­ja­ve kom­pju­ter­ske si­mu­la­ci­je od­go­vo­ra na mo­gu­ću nu­kle­ar­nu pret­nju sa se­ve­ra, Pjon­gjang je za­pre­tio da će pred­u­ze­ti „ne­vi­đe­ne, sna­žne od­go­vo­re” ako Ju­žna Ko­re­ja i SAD na­sta­ve pla­ni­ra­ne voj­ne ve­žbe, op­tu­živ­ši ih za po­di­za­nje ten­zi­ja u re­gi­o­nu.

Re­žim Kim Džong Una ni­je to­li­ko uz­ne­mi­ri­la ova „kan­ce­la­rij­ska ve­žba” u Pen­ta­go­nu, ko­li­ko pra­vi je­da­na­e­sto­dnev­ni ma­ne­vri ju­žno­ko­rej­ske i ame­rič­ke voj­ske pod na­zi­vom „Štit slo­bo­de”, pla­ni­ra­ni za sre­di­nu mar­ta.

Po­vo­dom za­o­štre­ne re­to­ri­ke, ali i či­nje­ni­ce da je je Se­ver­na Ko­re­ja pro­šle go­di­ne lan­si­ra­la vi­še od 70 ra­ke­ta, Se­ul je usvo­jio no­vu od­bram­be­nu stra­te­gi­ju. Po­sle šest go­di­na u „be­loj knji­zi” mi­ni­star­stva od­bra­ne po­no­vo je oži­veo sta­ri ter­min za Se­ver – „naš ne­pri­ja­telj”.

Ova­kvo „eti­ke­ti­ra­nje” se­ver­nog su­se­da usle­di­lo je dva me­se­ca po­što je Kim Džong Un na sa­stan­ku ru­ko­vod­stva svo­je par­ti­je Ju­žnu Ko­re­ju pro­zvao „ne­sum­nji­vim ne­pri­ja­te­ljem”, zah­te­va­ju­ći usva­ja­nje za­ko­na ko­ji do­zvo­lja­va pre­ven­tiv­nu upo­tre­bu nu­kle­ar­nog oruž­ja.

Opi­si Se­ver­ne Ko­re­je u „be­lim knji­ga­ma” uvek su bi­li re­fleks pro­men­lji­vih i te­ških od­no­sa iz­me­đu Se­u­la i Po­jon­gjan­ga. Ra­ni­ji ju­žno­ko­rej­ski do­ku­men­ti na­zi­va­li su Se­ver­nu Ko­re­ju „glav­nim ne­pri­ja­te­ljem”, „sa­da­šnjim ne­pri­ja­te­ljem” ili sa­mo „ne­pri­ja­te­ljem”. Ali ka­da su od­no­si iz­me­đu dve ze­mlje išli ko­li­ko-to­li­ko uz­la­znom li­ni­jom ta­kve oštre eti­ke­te su iz­o­sta­ja­le.

U naj­no­vi­jem do­ku­men­tu pi­še da ar­mi­ja Se­ver­ne Ko­re­je ima 1,28 mi­li­o­na ak­tiv­nih voj­ni­ka. Ali, ono što naj­vi­še za­bri­nja­va Se­ul je­ste po­ve­ćan in­ten­zi­tet pre­ra­de go­ri­va iz nu­kle­ar­nih re­ak­to­ra, ta­ko da se pro­ce­nju­je da Ki­mov re­žim sa­da ima već 70 ki­lo­gra­ma plu­to­ni­ju­ma, što je za dva­de­set ki­lo­gra­ma vi­še ne­go pre dve go­di­ne. Ka­ko ja­vlja agen­ci­ja Jon­hap, za pra­vlje­nje jed­ne nu­kle­ar­ne bom­be po­treb­no je oko šest ki­lo­gra­ma plu­to­ni­ju­ma. U ovom od­bram­be­nom iz­ve­šta­ju po­no­vo se na­vo­di po­da­tak ko­ji se pr­vi put po­ja­vio 2018. go­di­ne: da je Se­ver­na Ko­re­ja obez­be­di­la „znat­ne ko­li­či­ne vi­so­ko­o­bo­ga­će­nog ura­ni­ju­ma” i ve­li­ki ni­vo spo­sob­no­sti za pra­vlje­nje mi­ni­ja­tur­nih atom­skih bom­bi.

Ina­če, Ju­žna Ko­re­ja je pr­vi put na­zva­la Se­ver­nu Ko­re­ju svo­jim „glav­nim ne­pri­ja­te­ljem” 1995. go­di­ne, go­di­nu da­na na­kon što je Se­ver­na Ko­re­ja za­pre­ti­la da će pre­tvo­ri­ti Se­ul u „mo­re va­tre”. Ova­kvu re­to­ri­ku Se­ver je od ta­da vi­še pu­ta ko­ri­stio kad su se ras­plam­sa­va­li su­ko­bi sa Ju­gom.

To­kom pret­hod­ne ere me­đu­ko­rej­skog de­tan­ta u pr­voj de­ce­ni­ji 21. ve­ka, Ju­žna Ko­re­ja je pre­sta­la da ko­ri­sti ovu ne­pri­ja­telj­sku ter­mi­no­lo­gi­ju, ali ju je po­no­vo vra­ti­la u ži­vot na­kon što je 2010. go­di­ne 50 nje­nih gra­đa­na ubi­je­no u na­pa­di­ma za ko­je je ta­da okri­vljen Pjon­gjang.

Ju­žna Ko­re­ja je po­no­vo iz­o­sta­vi­la ne­pri­ja­telj­ske eti­ke­te kad je na če­lu dr­ža­ve bio li­be­ral­ni pret­hod­nik Mun Džae In, ko­ji se za­la­gao za po­mi­re­nje i na­la­že­nje kom­pro­mi­sa sa Se­ver­nom Ko­re­jom. Od­bram­be­ni do­ku­men­ti ob­ja­vlje­ni to­kom Mu­no­ve vla­da­vi­ne 2017–2022. iz­be­ga­va­li su da kon­kret­no spo­me­nu Se­ver­nu Ko­re­ju po ime­nu. Ta­ko je u pret­hod­noj „be­loj knji­zi” pi­sa­lo ka­ko voj­ska Ju­žne Ko­re­je „sma­tra za ne­pri­ja­te­lja sva­ku si­lu ko­ja na­ru­ša­va su­ve­re­ni­tet i te­ri­to­ri­ju i pre­ti lju­di­ma i imo­vi­ni Re­pu­bli­ke Ko­re­je”.

Naj­no­vi­ji do­ku­ment od­bra­ne po­mi­nje Kim Džong Una po ime­nu, bez ika­kve nje­go­ve ti­tu­le, dok su pret­hod­ni do­ku­men­ti iz­da­ti pod Mu­no­vom vla­dom ko­ri­sti­li i nje­go­vo ime i ti­tu­le – „pred­se­da­va­ju­ći Kim Džong Un” ili „pred­se­da­va­ju­ći Ko­mi­si­je za dr­žav­ne po­slo­ve Kim Džong Un”.