Imaginarna kapitulacija

Teško je prihvatiti da postoji zrno zdravog razuma kada protestuješ protiv kapitulacije koje zapravo nema. Protestuješ protiv plana koga takođe nema, jer tzv. francusko-nemački plan je nacrt ili okvir koji se nameće kao polazna osnova. Dakle, nema plana, pa samim tim nema nikakvog ni potpisa, što nas dovodi do logičnog zaključka da svakako nema nikakve niti pobede, niti kapitulacije, pa se samim tim postavlja krajnje logično pitanje – protiv čega tačno određene političke grupacije protestuju i koji je smisao njihove političke akcije.

Stiče se utisak da tobože patriotske organizacije jedva čekaju da Vučić nešto potpiše, jer samim tim to jeste suština njihovog opstanka na političkoj sceni. Pokušajte bilo šta sa liderima tih opcija da razgovarate na temu ekonomije, investicija, novih radnih mesta, tehnološkog napretka, prosvete, kulture, sporta, čega god, oni jednostavno ne znaju dve rečenice o tome da sklope. Ne zbog toga što su neobrazovani, naprotiv, već zbog činjenice da su politiku prihvatili da vode demagoški pričajući jednom delu javnosti ono što ona želi da čuje, a ne ono što jeste povezano sa realnim životom. Onog momenta kada temu Kosova i Metohije izgube kao dominantnu, odnosno ukoliko se pokaže da je Vučić uradio nešto veoma dobro u vezi sa „južnom srpskom pokrajinom”, tada se gubi smisao njihovog postojanja. Zato te grupacije svim silama navijaju da Vučić bude izdajnik, jer u suprotnom oni moraju da nestanu sa naše scene. Trenutno, jedini način da se održe na pozornici srpske politike jeste da pričaju u futuru, odnosno da predviđaju da će Vučić biti izdajnik koji će potpisati tamo neki francusko-nemački plan. Njihova agresivna kampanja se upravo svodi na to da uvere javnost kako će Vučić biti izdajnik, ali da su oni ti koji će svim silama da spreče imaginarnu izdaju. Složićemo se, krajnje isprazna i besmislena priča, ali ujedno i vrlo opasna jer se sa njom neverovatno lako manipuliše, što dovodi do radikalizacije jednog manjeg dela javnosti. Ne mogu oni bog zna kako da ugroze vlast, ali njihova agresivnost postaje ozbiljan problem, jer ti ljudi ne žele da prihvate nikakav kontraargument onome što su u svojim glavama zacrtali. Oni su fiksirali da je Vučić izdajnik, a kada ih pitaš šta je to do sada pa izdao, onda oni agresivno kreću na onog ko to pitanje postavlja tako što ga vređaju ili čak fizički nasrću. Njihovi politički lideri vrlo vešto plasiraju besmislice o tobožnjoj izdaji, užasnom talasu migranata koji će nas preplaviti, zaprašivanju iz vazduha, čipovanju građana, izdaji Kosova i Metohije, ali ujedno i celokupnog Srpstva, dolasku stranih investitora koji nas pljačkaju, sigurnoj kapitulaciji koja nas čeka već sledeće nedelje, ali i skorašnjem dolasku Rusa koji samo što nisu pregazili Rumuniju i Bugarsku, pa dolaze braći Srbima u pomoć da oslobode Kosovo i Metohiju.

Velikom delu javnosti sve ovo deluje da u ove priče može da poveruje samo neko ko je pobegao iz bolnice „Laza Lazarević”, međutim, moramo biti realni, ovakvih što u ovo veruju ima sasvim solidan procenat u našem narodu. Oni su svet za sebe, vrlo agresivno brane svoje zacrtane stavove i nemaju nameru nikako da ih koriguju, niti dovode u pitanje ono za šta se zalažu. Mnogi od njih bi zaratili sa pola sveta, doduše dok se ne zapuca ispred njihove kuće ili dok im dete ne odvedu na front. Junaštvo bi se pokazivalo i dokazivalo do prvog otapanja mesa u zamrzivaču. No, problem je što je tada već uveliko kasno, jer ako takvi preuzmu kormilo države, a ne isključujem da se tako nešto može dogoditi, odosmo mi do vraga.

Zato je ovo apel političkim liderima koji manipulišu ovakvim biračkim telom da prekinu sa proricanjem u stilu baba Vange o nekakvoj izdaji, kapitulaciji ili već ne znam čemu. To se nije dogodilo i neće se dogoditi. To jednostavno ne postoji. Postoji samo bestidna manipulacija onih koji se trude da preskoče skupštinski cenzus i da tako opstanu na političkoj sceni. Vredi li to uništenja sopstvene države? Ne bih rekao.