Poslodavci ne žele bivše zatvorenike

Od našeg dopisnika

Podgorica – Želja za brzom zaradom i lagodnim životom, da se bude prvi među vršnjacima, s markiranom garderobom, kolima i mobilnim telefonima, da se ide u provod u noćnim klubovima i troše hiljade evra, uz mišljenje da pritom ne treba biti zaposlen – doveli su desetine mladih iza rešetaka zatvora u Spužu.

Da među zatvorenicima u crnogorskim zatvorima ima mnogo mladih i nije neka vest, ali jeste da se njihov broj u proteklih desetak godina utrostručio. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija trenutno se nalazi 100 osoba mlađih od 30 godina.

Za sada se ne saopštava za koja krivična dela najveći broj njih robija, ali smo saznali da su mladi prestupnici dobili zatvorske kazne pretežno zbog šverca cigareta, droge, prostitucije, ubistava i krađa.

„Verovao sam da se može lagodno živeti bez rada i legalne zarade. Prvo sam došao do marihuane i nije bila mala lova. Kasnije se dokopah droge i išlo je dobro – visoka zarada, brza prodaja, uživanje po noćnim lokalima... Mislio sam – to je život. Sada kada sam se vratio iz zatvora, nije više tako. Nikad se više neću time baviti. Pokušaću da nađem posao, no neće, za sada, niko da me primi, jer svi kažu – on je narkoman. Ne, ja sam samo prodavao. I nama treba dati šansu, jer smo odslužili svoj greh. Hoću pošteno da zaradim i živim”, kaže nam N. D., čiju anonimnost poštujemo.

Nedavno se i socijalna radnica Dijana Popović Gavranović javno pitala – da li naši zatvori vaspitavaju mlade ili ih samo kažnjavaju?

„Zašto je važno da se posebno brine o mladim osuđenim licima? Zato što, ukoliko društvo insistira samo na kažnjavanju i zatvaranju, ono šalje poruku mladoj osobi da je napušta, čime mlada osoba dobija siguran put za povratak u zatvor”, ocenila je Dijana Popović Gavranović. „Kada se dogodi krivično delo, najlakše je optužiti mladu osobu. A one se ponašaju u skladu s društveno-političkim okruženjem i ekonomskim položajem.”

Zanimljiv je podatak da od lica koja odsluže različite zatvorske kazne njih oko 60 odsto ponovo počine neki prestup zbog kojeg budu ponovo „stanari” zatvora u Spužu ili u Bijelom Polju.

Mnogi analitičari ocenjuju da je to zbog toga što Crna Gora nema specijalizovanu službu koja bi se bavila ljudima koji izlaze iz zatvora. Neophodno je, smatraju socijalni radnici, da im se obezbedi adekvatno zapošljavanje, socijalna i zdravstvena zaštita. Svakako da su nezamenjivi i pomoć i razumevanje najbliže okoline, porodice, dece, prijatelja, poslodavaca…