Bolesti nosimo u genima

Nije samo boja očiju nasledna, već, nažalost, i sklonost prema bolestima, jer od predaka nismo nasledili samo izgled, talenat, ime, već i sklonost ka više od stotinu različitih bolesti.

Zato je neophodno da svako žensko dete dobije odgovor bar na deset osnovnih pitanja u vezi sa zdravstvenim problemima, među kojima su: da li je neko od članova porodice patio od srčanih smetnji, da li postoji porodična sklonost prema zakrečenju krvnih sudova, da li je neko u porodici imao povišen nivo holesterola, jer oko 40 odsto žena starijih od 55 godina pati od ovog poremećaja.

Takođe je važno da li je neko imao zadebljanja u dojci jer, primera radi, samo u Nemačkoj godišnje od raka dojke oboli 60.000 žena, a 19.000 umre od te bolesti, pri čemu je nasledni faktor krivac u 10 odsto slučajeva.

Stručnjaci smatraju da je rizik od kancera dojke povećan za 40 odsto ukoliko je od njega bolovala nečija majka ili sestra.

Takođe je važno da li neko u porodici ima migrene koje su posledica suženja krvne mreže u mozgu. Kada neko pati od nasledne migrene, sebi može pomoći promenom načina ishrane i povećanim svakodnevnim kretanjem.

Zapaženo je naslđe i kod oboljenja štitne žlezde koja se proverava analizom krvi i merenjem hormona, a svako odstupanje leči se na vreme medikamentima ili operacijom.

Duševne bolesti su nasledne koliko i bolesti tela i zato je neophodno da se u ovakvim situacijama osoba obrati psihijatru ili psihologu, jer samo on može da odredi pravu dijagnozu i terapiju.

Naučnici nisu sigurni da se strast prema nečemu, na primer alkoholu, drogi, nikotinu ili gutanju lekova, nasleđuje ili je stvara atmosfera u kojoj dete odrasta, ali se zna da su toj sklonosti za 50 odsto većem riziku izloženija deca zavisnika iako se ne može tvrditi da je reč o genetskoj ili sociološkoj pojavi.

Tanjug