Nagorele stranice istorije

Šabac – Pri pogledu na oronulu zgradu Starog mlina u Šapcu, ne bledi sećanje na šabačke Jevreje, pripadnike Mojsijeve vere, koji su u ovaj grad stigli Kladovskim transportom, 1940. godine. U zdanju Starog mlina, tada u vlasništvu vinskog trgovca Jakova Vukosavljevića iz Šapca, oko 500 jevrejskih izbeglica provelo je svoje poslednje bezbrižne dane. Za begunce od antisemitskog ludila ove zidine mlina predstavljale su sigurnu luku na putu ka Palestini, njihovoj postojbini. Ali, nažalost do nje nikada nisu stigli. Sa ovog mesta, zajedno sa svojim mačvanskim domaćinima, otišli su u smrt.

U vremenu nadolazećeg zla, na samom početku Drugog svetskog rata, Evropa ih nije želela. Uplašeni i poniženi, spas od nacističke čizme Jevreji su videli u povratku otadžbini svojih predaka. Krenuvši iz Nemačke, 1939. godine, izbeglički transport je prošao Čehoslovačku i Austriju. Međutim, brodovi su silom prilika usidreni u Kladovu. Dalje se nije moglo, a ove nevoljnike je trebalo što pre udomiti. Tako se oko 1.300 Jevreja obrelo u Šapcu, gradu bogate domicijalne jevrejske zajednice. Bez mnogo razmišljanja, odluku o prihvatu jevrejskih izbeglica doneo je tadašnji gradonačelnik Šapca Miodrag Petrović, opredelivši zgradu Starog mlina za smeštaj oko 500 duša. Ostali Jevreji smeštani su u žitnim magacinima i po kućama Šapčana. I sam gradonačelnik, u svojoj kući, u Vranjskoj, primio je izbegle . Tako su, zahvaljujući milosrđu Šapčana, po tradiciji učenim da vrata svojih domova otvaraju nevoljnicima, Jevreji ubrzo postali deo društvene zajednice.

– Fudbaler bečkog Rapida Kurt Hilkovec, koji je sa svojom porodicom bio deo Kladovskog transporta, neposredno po dolasku u Šabac postao je igrač Mačve – kaže istoričar Branislav Stanković. – O životu jevrejskih izbeglica danas svedoče i brojna pisma „stanara” Starog mlina. U toj zgradi su spavali, hranili se, imali svog lekara i stomatologa. Stoga je ova zgrada simbol ljudskog, plemenitog odnosa prema stradalnicima u jednom teškom vremenu – dodaje Stanković.

Kratkotrajnu bezbrižnost šabačkih Jevreja prekinula je nemačka okupacija; zidove Starog mlina zamenila je bodljikava žica obližnjeg šabačkog logora na Savi. Prispeli nevoljnici iz Kladova, tek godinu dana imali su uslovnog mira u Šapcu. A onda, 13. oktobra 1941. godine, zatočeni jevrejski muškarci odvedeni su sa Romima i Srbima u mačvansko selo Zasavica.

I starosedeoci i pridošlice, zajedno, streljani su u zaseoku Poloj. Pre likvidacije, na prostrto ćebe, morali su da ostave sve vredno što su kod sebe imali.

Istu sudbinu doživeli su i jevrejske žene i deca, među kojima i stanari Starog mlina. Umoreni su u logoru na Sajmištu.

U Šapcu danas, kako se ističe, nema Jevreja. Poslednja jevrejska porodica iz grada je otišla početkom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, devedesetih godina prošlog veka. Sećanje na njih danas u Šapcu čuva Muzej šabačkih Jevreja, u zgradi nekadašnje sinagoge. Svedok njihovog prisustva u Šapcu jeste i jevrejsko groblje, koje se s dužnim pijetetom održava.

Nažalost, krajem prošle godine, voljom namernika ili dopuštenjem nemarnika, Stari mlin zahvatio je plamen. Ovo zdanje tužnih sećanja pretrpelo je veliko oštećenje u požaru.

Požar je „zahvatio” i emocije Šapčana. Oni, ponosni na svoje pretke, nadaju se da će se zgrada Starog mlina obnoviti i da će dobiti status kulturnog dobra.