Da li su subvencije za fabrike čipova poklonjene na pogrešnu adresu

Nemačka planira da milijardama evra subvencioniše američki „Intel” i domaći „Infineon” za gradnju fabrika čipova na istoku zemlje. Koliko je dotiranje već veoma profitabilnih kompanija dobra ideja?

Rajnt Grop,predsednik Lajbnicovog instituta za privredna istraživanja,  smatra da milijarde evra državnih subvencija za gradnju fabrika čipova u Nemačkoj jesu promašena investicija. „Bolje bi bilo da taj novac ode u nešto drugo”, rekao je Grop za Zidojče cajtung. Za fabriku Infineona u Drezdenu vlada izdvaja  milion evra po radnom mestu. To je  prema njegovom mišljenju previše. On pita zašto već profitabilnim preduzećima poklanjati novac. Pre svega, još je nejasno hoće li ubuduće ponovo biti uskih grla u snabdevanju čipovima, pa je „neprihvatljivo trošiti javne resurse za kapacitete koji će možda biti suvišni.”

Nemački proizvođač čipova Infineon ove jeseni namerava da počne izgradnju fabrike u Drezdenu sa 1.000 radnih mesta. Infineon traži oko milijardu evra subvencija, a ulaganje je procenjeno na oko pet milijardi.

Grop ni dolazak američkog Intela u Magdeburg ne ocenjuje kao prekretnicu za region. „Intel gradi veliku fabriku, ali neće tamo donositi važne odluke, niti će tamo voditi značajno istraživanje i razvoj”, rekao je on .

Umesto toga, prema njegovom mišljenju Nemačka treba da ulaže u novu tehnologiju i podrži istraživanje i razvoj na univerzitetima, u visokim školama i institutima, pa i preduzećima.

Intel je u martu prošle godine najavio da će od 2027. u Magdeburgu početi proizvodnja nove generacije čipova. Projekat je vredan 17 milijardi evra.Vlada u Berlinu je nedavno saopštila da Intel sada traži 10 milijardi evra subvencija za fabriku, umesto početnih 6,8.

S tim što je u medijima spominjano da „Intel“navodno hoće da  otvori novu fabriku  mikročipova vrednu pet milijardi dolara u Vigasiju, gradu na severu Italije.

Mada izgleda američkom proizvođaču računarskih procesora ne ide baš njabolje jer je juče najavio da će smanjiti kvartalnu dividendu na 12,5 centi po akciji, nivo koji nije viđen od 2007. godine, dok je trenutna kvartalna dividenda 36,5 centi po akciji.

Pad prodaje personalnih računara i jačanje konkurencije rezultirali su najavom jednog od najgorih kvartala u Intelovoj istoriji. Uprava kompanije morala je da smanji broj radnih mesta, menadžerske bonuse, a istovremeno redukuje ulaganja u nova postrojenja i opremu u pokušaju da uštedi 10 milijardi dolara do kraja 2025.

Evropske zemlje poput Nemačke, u kojima autoindustrija čini veliki udeo BDP-a iskusile su 2021. i 2022. godine velike padove proizvodnje upravo zbog nedostatka čipova koji su danas integralni deo mnogih proizvoda. Slični nedostaci desili su se i u SAD-u, gde je nedavno kao odgovor na tu krizu usvojen „Čips and sajns akt”, sa namerom da proširi američku proizvodnju poluprovodnika kako bi se smanjila zavisnost od stranih dobavljača, najviše Kine. Novi zakon bi opredelio skoro 280 milijardi dolara koji bi bili namenjeni za ulaganje u nove razvojne projekte, kao i za subvencije kompanijama koje odluče da otvore proizvodne pogone u SAD.

Upravo iz ovog razloga Američki proizvođač električnih automobila Tesla je zaustavio planove o proizvodnji baterija u nemačkoj saveznoj državi Brandenburg i planira da prebaci deo proizvodnog procesa u SAD zbog povoljnosti koji nudi upravo ovaj zakon.

Krajem prošlog meseca Tesla je najavio je da će uložiti više od 3,6 milijardi dolara u proširenje giga fabričkog kompleksa u Nevadi koji je trebao da dobije dve nove fabrike, za masovnu proizvodnju dugo odgađanog poluelektričnog kamiona i nove baterijske ćelije.