Rusija i SAD imaju vruću retoriku, ali izbegavaju direktan sukob

Specijalno za „Politiku”

Vašington – Očigledno je da nijedna strana nije spremna da u ovom momentu pregovara o okončanju rata, mada se ovde u Americi, u određenim krugovima, nagoveštava potreba da se pristupi razgovorima. Međutim, administracija predsednika Bajdena naglašava dalju sveopštu podršku Ukrajini. Na eventualnim pregovorima, svaka strana, ruska i ukrajinska, morala bi da „sačuva obraz” i optimalnu pregovaračku poziciju, kaže u razgovoru za „Politiku” Ajvan Iland, direktor Centra za mir i slobodu pri vašingtonskom Nezavisnom institutu, komentarišući govore Vladimira Putina i Džozefa Bajdena uoči godišnjice rata u Ukrajini.

Posle posete predsednika SAD Ukrajini i Poljskoj, u kojem pravcu se kreće ovaj sukob?

Jedna solucija mogla bi da bude da se narodu u spornim regionima omogući da pod međunarodnim nadzorom glasa na referendumu o tome da li njegov region treba da bude deo Rusije ili Ukrajine ili da postane nezavisna država. Da bi bio legitiman, ovakav referendum morao bi da bude održan i nadziran od strane nepristrasnog međunarodnog entiteta. Pitanje Krima moglo bi da bude specijalan slučaj zbog strateške važnosti te oblasti i za Ruse i za Ukrajince.

Da li će SAD morati da predvode pregovarački proces i imaju li podršku EU?

Realno gledajući, u takvim pregovorima trebalo bi da posreduje neka neutralnija strana, pošto i SAD i EU podržavaju Ukrajinu. A SAD bi svakako predvodile takve pregovore. Vašington bi trebalo da gurne Brisel da preuzme veću ulogu da se Ukrajina uključi u realnu pregovaračku poziciju, uz intenzivnu podršku Ukrajini u njenim ratnim nastojanjima, dok ne dođe do pregovora.

Da li vidite opasnost da ovaj rat izmakne kontroli, na šta mnogi ukazuju, i postane nuklearna konfrontacija?

Mislim da se obe zemlje, Rusija i SAD, uprkos vrućoj retorici, ponašaju u skladu s pravilima hladnog rata, uključujući određene mere predostrožnosti, tako da njihove snage ne dođu u direktan sukob. U skladu s ovim, Rusija će verovatno tolerisati američku dostavu oružja Ukrajini, sve dok ga ona ne koristi za napade duboko unutar ruske teritorije. Borbena eskalacija mora biti pod plaštom kontrole, mada ne vidim veliku korist ukoliko bi Rusija koristila taktičko nuklearno oružje. Prvo i najvažnije, Kina bi u tom slučaju povukla svoju podršku Rusiji, kao i mnoge druge zemlje. Rusija bi postala još izolovanija, što joj ne bi išlo u prilog.

Druga krizna oblast u Evropi je Kosovo. Srbija neće priznati nezavisnost Kosova. Da li bi administracija predsednika Bajdena mogla da formuliše rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, Beograd i Prištinu?

Bajdenova administracija daleko je više tradicionalna u svojoj podršci NATO-u nego što je to bio slučaj s Trampovom administracijom. Prema tome, nije verovatno da će Bajden opozvati rezultate „trijumfa” alijanse u ratu na Kosovu 1999. Bajdenova administracija će koristiti politiku „šargarepe i štapa” da bi Srbija priznala secesiju Kosova. Drugim rečima, da obe strane poštuju granice i državne simbole i da Srbija ne lobira više da Kosovo bude isključeno iz međunarodnih organizacija, ali ne bi priznala Kosovo kao državu. Kosovo se već saglasilo da se formira Zajednica srpskih opština, bez državnih ovlašćenja, ali samo pošto Beograd prizna nezavisnost Kosova, što je Srbija odbacila.