Izraelska bitka za demokratiju

Motivisan osvetom i pun mržnje prema pravnom sistemu koji ga je optužio za korupciju, opčinjen vlašću koju deli s ultradesnim nacionalističkim i verskim ekstremistima, Benjamin Netanijahu je uspeo da kroz Kneset provuče prve dve zakonske promene koje dramatično udaraju na nezavisnost sudstva.

Dok su desetine hiljada ljudi do kasno u noć ljutito protestovale pred zgradom Parlamenta, premijer je posle burne sednice izjavio da je reč o „velikoj noći i velikom danu” i da demonstranti „gaze demokratiju”.

„Istorija će o vama suditi zbog ove noći, zbog štete demokratiji, ekonomiji i bezbednosti, zbog cepanja izraelskog naroda na komadiće”, a vas jednostavno nije briga, uzvratio je koaliciji autokratskog populističkog nacionaliste lider opozicije Jair Lapid.

Iako zakoni o reformi pravnog sistema, jednom od prioriteta vlade, moraju da prođu još dva čitanja u parlamentu, koalicija koju predvodi premijerov Likud ima otvoren put da Vrhovni sud potčini odlukama vladajuće većine i tako, po mišljenju mnogih, izvrši „pravni udar” na poredak jedine demokratije Bliskog istoka.

Amandmani Osnovnog zakona, koji služi kao kvaziustav, pošto pravi nikada nije donet, prihvaćeni su sa 63 glasa „za” i 47 „protiv” i predstavljaju suštinu plana da izvršna vlast kontroliše sudsku. Vrhovnom sudu zabranjuje se da preispituje zakone koji se prihvate u Knesetu – što znači da vladajuća većina dobija apsolutnu vlast.

Predviđa se i promena sastava devetočlanog komiteta koji bira sudije, tako što bi se smanjio uticaj profesionalaca kako bi koalicioni političari dobili većinu.

Tvorac reformi, ministar pravde Jariv Levin, tvrdi da će promene „obnoviti demokratiju u Izraelu i (zemlju) uskladiti s drugim zapadnim državama”. Time bi se, tvrde, moć nebirane birokratske elite – sudstva – prebacila ka izabranim zvaničnicima koji predstavljaju volju naroda.

Pokazujući dubinu raskola, premijerovi politički protivnici – koji su se tokom debate u Knesetu obmotali izraelskim zastavama, posle čega im je naloženo da napuste salu – tvrde da je reč o ilegalnom koraku osmišljenom da bi sadašnja koalicija, „najdesnija” u istoriji zemlje, večito ostala na vlasti. Opozicija govori o ozbiljnoj krizi demokratije i nečuvenom udaru na nezavisnost sudstva. Netanijahua optužuju za diktaturu, a njegova vlada se čak poredi sa nacistima.

Stotine hiljada Izraelaca su dva meseca izlazile na ulice Tel Aviva, Jerusalima i drugih gradova protestujući protiv Netanijahuovog davno smišljenog plana osvete pravnom establišmentu, koji optužuje da je „zaverenički” protiv njega 2021. pokrenuo tri odvojena sudska procesa na kojima je optužen za korupciju, primanje mita i kršenje javnog poverenja.

Neke od tačaka reforme mogle bi direktno da se odnose na Netanijahuove probleme s pravdom obelodanjujući konflikt interesa. Ključni premijerov motiv, razlog više da podrži stavljanje sudstva pod vlast vlade na čijem je čelu, bio je da se spreči da u Knesetu prođe nacrt zakona po kojem na mestu premijera ne može da bude neko ko odgovara pred sudom.

Političari vladajućeg Likuda pokušavaju da predstave da su pravne reforme izraz većinske volje građana, ali ispitivanje javnog mnjenja koje je obavio Izraelski institut za demokratiju ih demantuje. Rezultati pokazuju da 66 odsto ispitanih, među njima blizu polovine Netanijahuovih birača, veruje da Vrhovni sud treba da sačuva moć da obori zakone koji su u suprotnosti s Osnovnim zakonom, dok 63 procenta smatraju da je sadašnji način izbora sudija sasvim dobar.

Netanijahu je tenzije mogao da smiri da je pre dve nedelje prihvatio apel predsednika Isaka Hercoga da se zamrzne proces glasanja u Knesetu i otvori dijalog, ali on to, i da je hteo, nije bio u stanju da uradi jer njegov kabinet zavisi od krajnje desnice koja ne pokazuje sklonost ka kompromisima. Dijalog je miniran.

„Netanijahu je izgubio kontrolu nad situacijom”, piše u liberalnom „Haarecu” ugledni komentator Josi Verter. „On je nevoljna marioneta u rukama nekoliko lutkara koji njime manipulišu i kada on toga nije svestan”.

Visoki komesar UN za ljudska prava Volker Turk pozvao je izraelsku vladu da ne izglasava zakone koji će „drastično potkopati sposobnost sudstva da brani individualna prava i da podrži vladavinu prava kao efikasnu institucionalnu proveru izvršne i zakonodavne vlasti”.

Reforma pravnog sistema ne samo da je uzbunila liberalne i sekularne Izraelce, već preti da zaoštri odnose s najbližim strateškim saveznikom, Sjedinjenim Državama, koje Izraelu pružaju svu diplomatsku podršku i svake godine šalju 3,8 milijardi dolara vojne pomoći.

Američki ambasador u Izraelu pozvao je Netanijahua da „prikoči”, vašingtonska administracija i jevrejska dijaspora ne kriju zabrinutost, ali premijer je ignorisao sva upozorenja. Sukob u najavi.

Lider partije Religioznog cionizma i ministar finansija Bazezel Smotrih direktno upozorava Amerikance da se ne mešaju u unutrašnje stvari Izraela, a jedan njegov stranački kolega poručuje Vašingtonu da „gleda svoja posla”. Premijer ne sme da ih upozori.

Masovno nezadovoljstvo će se nastaviti. Demonstracije, marševi, štrajkovi, blokade puteva. Nijedna strana nema nameru da popusti. Šta će biti s vojskom i policijom? Da li će slušati naređenja premijera i vlade, ili uputstva državnog tužioca?

Zakoni će proći čitanja, a za 40 dana i konačno glasanje da bi ušli u novi pravosudni sistem. U vreme prve noći Pesaha, festivala slobode, Izrael više neće biti demokratija za ugled.