Većina dekana prihvata državnu maturu umesto prijemnog ispita

Većina od ukupno 31 dekana na Univerzitetu u Beogradu trenutno je opredeljena samo za državnu maturu, bez pratećih dodatnih selekcionih ispita, koji bi bili uslov za dobijanje indeksa njihovih ustanova, saznaje „Politika” među članovima rektorskog kolegijuma nakon ovonedeljnog sastanka, koji su čelnici fakulteta i univerziteta imali sa Brankom Ružićem, ministrom prosvete. On je fotografije sa pomenutog skupa u Rektoratu našeg najvećeg univerziteta podelio na svom tviter nalogu uz komentar: „Dijalog sa dekanima Univerziteta u Beogradu na temu uvođenja državne mature se nastavlja kako bismo osigurali najbolje za naše buduće akademske građane. Ovim se unapređuje kvalitet obrazovanja i osigurava olakšavanje upisa na željene fakultete.” Kako za naš list pojašnjava prof. dr Dejan Filipović, prorektor za nastavu UB, na ranijem, prvom sastanku je dekanima održana prezentacija projekta Državna matura, nakon čega su oni predstavnicima ministarstva o tome postavili poprilično pitanja.

– Sada je ministar Ružić došao kod nas sa odgovorima na ta pitanja. Predstavnici države su nam maksimalno izašli u susret i ublažili dosta uslova, to je mišljenje svih dekana UB. Stav koji su dekani zasad zauzeli je nezvaničan, jer čekamo da Ministarstvo prosvete odredi novi datum kada bi svi oni trebalo i zvanično da se izjasne po pitanju uvođenja državne mature, nakon dva prošlogodišnja neuspela kruga izjašnjavanja. Očekujem da taj rok bude sredinom ili krajem marta – otkriva prorektor Filipović.

Dodaje da pojedini fakulteti koji imaju svoje specifičnosti ostaju pri stavu da uz državnu maturu treba sprovesti i neku vrstu ispita provere sklonosti kandidata, koju svi oni i dalje u žargonu nazivaju prijemni ispit, a da bi pomenutim podzakonskim aktom trebalo da bude definisano ime i tog eliminacionog testa i kako će izgledati.  Za taj dodatni ispit kao vid selekcije zalažu se, kaže, i oni dekani kod kojih je najveća navala maturanata.

Podsetimo, sprovođenje državne mature kao provere đačkog srednjoškolskog znanja, u vidu selekcionog ispita za upis na fakultete, Ministarstvo prosvete za đake četvorogodišnjih srednjih škola najavljuje za kraj juna ili početak jula 2024. godine, dok bi učenici trogodišnjih srednjih škola stručni ispit trebalo da imaju već na kraju tekuće školske godine.

Dekan specifičnog i veoma popularnog Stomatološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksa Marković ističe da oni ostaju pri stavu da za dobijanje indeksa te ustanove treba kombinovati državnu maturu sa prijemnim ispitom.

– I to ne samo privremeno, u prelaznom periodu od tri, četiri godine, već neki deo prijemnog treba da postoji stalno, ma kako ga nazvali. Taj deo ispita bi podrazumevao proveru znanja iz srednje škole koja se tiče predmeta vezanih za stomatološku struku, a to su hemija i biologija – izričit je Marković.

Prof. dr Danimir Mandić, dekan Učiteljskog fakulteta, otkriva da im je na sastanku u Rektoratu nedvosmisleno rečeno da uz državnu maturu nije dozvoljeno organizovanje bilo kakvog prijemnog koji bi sadržao ispitivanje znanja iz srednje škole, ali da mogu da obave provere sklonosti kandidata.

– Mi iz zajednice dekana učiteljskih fakulteta u Srbiji smo usaglasili stav da nam ne trebaju te dodatne provere sklonosti, ali da bismo na državnoj maturi prihvatili bilo koji predmet kao treći, jer su nam svi podjednako važni, dok se tvorci projekta zalažu da se treći deo testa državne mature ograniči na samo dva, tri predmeta. Zbog interdisciplinarnosti mi želimo da damo srednjoškolcima u tom delu širinu izbora i nadam se da ćemo uspeti za to da se izborimo. Odlično je što je odlučeno da se rangiranje kandidata za dobijanje indeksa, ipak, obavlja na fakultetima, dok test državne mature polažu u školama. To je korisno za fakultete poput Filozofskog i Defektološkog, koji imaju atraktivne smerove Psihologija ili Defektologija. Jer da država obavlja rangiranje, bili bi popunjeni samo ti smerovi koji su prva želja maturanata, a uz bodovanje na fakultetima moći će višak kandidata da se prelije i na ostale smerove – pojašnjava Mandić.

Dekan Mandić: Brišu donji prag poena za upis na budžet

Dekan Danimir Mandić otkriva i da je na poslednjem sastanku predstavnika dekana UB i Ministarstva prosvete rečeno da će uz uvođenje državne mature kao selekcionog ispita biti izbrisana donja granica za upis na budžet koja je ranije bila ukupno 51 poen.

– Sada je rečeno da ona neće postojati prilikom upisa, što znači da ćemo ići ka popunjavanju svih budžetskih mesta. A ostaje ona selekcija studenata na kasnijim godinama studija, pri kojoj oni koji ne ispune uslov prelaze iz redovnih u samofinansirajuće. To mi se sviđa jer se događa da đaci usled velike treme ne urade dobro eliminacioni ispit za upis na fakultet, buduću državnu maturu, ali se posle pokažu kao odlični studenti. Zašto im od početka ne pružiti šansu da budu na budžetu, tamo gde ostane mesta. Ima i obrnutih slučajeva, da nam dođu na budžet jer su, uz protekciju, imali odličan uspeh u školi, a posle trokiraju na studijama. E, zato je bitna selekcija na drugoj godini, pri kojoj takvi studenti onda pređu u samofinansirajuće, i tu se vidi pravo znanje naših studenata – pojašnjava dekan Mandić.