Evropski plan na stolu, problemi ispod tepiha

Na sastanku u Briselu Srbija će se držati svega onoga što sam govorio u Narodnoj skupštini – ma šta da bude i ma kako da bude, poručio je predsednik Aleksandar Vučić najavljujući da neće biti odstupanja od „crvenih linija” u  vezi sa pitanjem Kosova i Metohije. Predsednik je potvrdio učešće na ovom sastanku najavljenom za 27. februar, a to je učinio i premijer privremenih prištinskih institucija Albin Kurti. Prema najavljenom protokolu, visoki predstavnik EU Đuzep Borelj, uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka, održaće odvojene razgovore sa Vučićem i Kurtijem, s početkom u 15 sati, posle čega će uslediti zajednički susret. Tema sastanka je, kako se navodi, predlog EU o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

„Pozvao sam ih da dođu i vode celodnevne razgovore, jer imamo predlog na stolu i nadam se da će biti u stanju da prihvate taj predlog kao put da normalizuju svoje odnose”, izjavio je Borelj. A šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da je veoma važno da se idućeg ponedeljka u Briselu održi sastanak posvećen nastavku dijaloga Beograda i Prištine. „Važno je da će da prisustvuju Vučić i Kurti, i da će da se razgovara o predlogu EU”, rekao je Žiofre.

Poziv za dijalog kada je Beograd u pitanju je kucanje na otvorena vrata, ali zvaničnici Srbije podsećaju da je pre nastavka dijaloga potrebno da se konačno u delo sprovede Zajednica srpskih opština koja je dogovorena Briselskim sporazumom još pre deset godina. Upravo zbog odbijanja Prištine da implementira sporazum dijalog dve strane je „zamrznut”. Predsednik Vučić kaže da je sa Boreljom razgovarao i o „pripremama potencijalnih razgovora” sa Kurtijem i naglasio da je za razgovor uvek spreman, ali je podvukao da zna o čemu mora da se govori, a to je ZSO. „Ja inače nisam optimista po svojoj prirodi, ovako svakako nisam poznajući Kurtija i Prištinu”, rekao je Vučić.

Da je u pravu potvrđuje i to što Kurti kategorično odbacuje bilo kakvu ideju da ZSO bude implementiran, a svaki susret u Briselu je iskoristio za opstrukciju. On je u intervjuu francuskoj televiziji „Frans 24” rekao da je „veoma optimističan” da će konačni sporazum sa Srbijom biti postignut ove godine, ali je dodao da će sledeći sastanak u Briselu pokazati čemu možemo da se nadamo u 2023. godini. Ipak je naglasio da ne može da kaže kada će dogovora biti. „Ja sam privržen, konstruktivan i kreativan u postizanju dogovora, jer je vreme važan faktor. Evropski predlog donosi de fakto priznanje i sadrži delove nemačko-nemačkog modela, što je omogućilo članstvo u UN za obe nemačke države”, istakao je Kurti. Dodao je da je ZSO samo jedan deo sporazuma iz Brisela od pre 10 godina i da ih je bilo 33. Kaže da će svi ti sporazumi biti tema sastanaka, a jedan od njih je svakako i onaj koji sadrži ZSO, čije je gotovo sve tačke osporio tzv. kosovski ustavni sud.

Na osnovu pojedinih izjava, reklo bi se da podršku u neformiranju ZSO Kurti dobija jednim delom i iz Londona. Tako je britanska poslanica Ališa Kerns izrazila zabrinutost u parlamentu Velike Britanije da je francusko-nemačkim predlogom predviđeno stvaranje nove enklave na Kosovu, u stilu Republike Srpske. Upitala je ministre da li se protive ideji stvaranja nove Republike Srpske. Dobila je odgovor da britanske vlasti dele njenu zabrinutost i da blisko sarađuju sa partnerima na podršci normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da je pozicija Beograda u dijalogu s Prištinom „kristalno jasna”, navodeći da nema daljih razgovora dok se ne ispuni Briselski sporazum i da je neprihvatljivo članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama i međunarodno priznanje. Dačić je poručio da Srbija želi mir, ali da je posebno iritantno kad svi govore o principu teritorijalnog integriteta, a niko ne misli na Srbiju. „Upravo smo pod pritiskom i Angele Merkel i Hilari Klinton i Ketrin Ešton i cele EU, (Hašim) Tači i ja potpisali taj (Briselski) sporazum da bismo dočekali da 11 godina nakon toga Kurti govori da njega to ne zanima. O kakvom vi integritetu EU ovde govorite? I šta mogu da očekuju učesnici svih ovih razgovora ako se tako odnosite prema Briselskom sporazumu”, rekao je Dačić.

Razlog za brigu je taj što se u Briselu neće govoriti o temama koje su bitne za svakodnevni život, a problemi koje su i pre nekoliko meseci imali Srbi i gurnuti su pod tepih. Umesto da bude reči o ZSO, na pregovaračkom stolu nalaziće se evropski plan koji se ne bavi konkretnim problemima građana. Karijerni diplomata Branko Branković ocenjuje da ne vidi o čemu se može ozbiljno razgovarati kada ZSO još nije formiran. Za „Politiku” kaže da je veoma skeptičan, kada je reč o sastanku u Briselu. „Nisam optimista, jer se ne vidi fizionomija nečega gde može da se ozbiljno sedne i o nečemu razgovara. Teško da bismo mi prihvatili da se krene u razgovor za ovaj francusko-nemački predlog, a da ostalo nije finalizovano”, ocenjuje Branković.

Smatra da se Kurtiju u medijima pridaje veliki značaj, jer se zna ko stoji iza njega. „Svako njegovo takvo ponašanje zavisi od onoga ko ga podržava. On na ovaj način, kako je to rekao, vidi da mu se trese tamo, ali ne od birača, već od onoga ko mu je sponzor, pa pokušava da kaže nešto što on misli da je bolje. Sve što je Kurti rekao, pustite niz vodu. To niko ozbiljan ne uzima u obzir”, kaže Branković.

A karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da nijedna diplomatija ne može da reši pitanje Kosmeta, ukoliko Vašington ne bude efikasan prema aktuelnoj vlasti u Prištini i prema Kurtiju. „Nikakva diplomatija ne može tu da stvori ozbiljan prostor”, ocenjuje za naš list Milivojević i naglašava da Srbija nema nikakvu odgovornost za stanje u dijalogu, niti u ovom trenutku za bilo šta ima potrebu da se izjašnjava. „Srpski stav je potpuno jasan – ZSO mora da se formira i to na način kako je definisano u sporazumu iz 2013. godine i u skladu sa principima definisanim 2015. godine. Tamo je sve rečeno i sve to mora da se primeni. Taj sporazum je stariji od svakog drugog unutrašnjeg akta i mora da se primeni takav kakav je”, navodi Milivojević.

Milivojević: „Šatl” diplomatija nije donela ništa novo

Zoran Milivojević ukazuje da „šatl” diplomatija nije donela ništa novo i da povodom pitanja pomaka u dijalogu Beograda i Prištine nije dala opipljive rezultate. „Nisam siguran da će i u ovom slučaju da proizvede neki rezultat. Međunarodni posrednici su više puta ove godine bili u Prištini, pa nismo čuli da li je Priština promenila stav, jer je ZSO prethodno pitanje. Kurti je izneo neke nove predloge u šest tačaka. Dakle, nema nikakvih daljih razgovora o normalizaciji, o evropskom planu, o bilo čemu, dok se taj uslov ne ispuni i dok se ono što je precizirano Briselskim sporazumom ne zaokruži”, zaključuje Milivojević.