Oružari i naftaši ubiru istorijske prihode

„Bićemo u stanju da završimo ovaj rat izbacivanjem okupatora. Jednako kao što ćemo biti kadri da počnemo s mukotrpnim radom na obnovi Ukrajine, naših gradova, ekonomije i infrastrukture. Biće to najveći ekonomski projekat našeg doba u Evropi. Jasno je da američki biznis može postati lokomotiva koja će još jednom podstaći globalni ekonomski rast”, poručio je pre tačno mesec dana u izlaganju pred američkom Nacionalnom asocijacijom državnih komora (NASC) Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine.

Ova vizija Volodimira Zelenskog oskudeva u ključnim detaljima. A to je, kada bi na primer moglo doći do kraja, kako je tom prilikom Zelenski opisao, „brutalnog sveobuhvatno predatorskog rata Rusije protiv Ukrajine”, i po kojoj eventualnoj globalnoj ekonomsko-finansijskoj ceni.

Povodom ovih neizvesnosti Volfgang Išinger, dugogodišnji predsednik Minhenske bezbedonosne konferencije, u intervjuu katarskoj Al džaziri, ocenio je ovih dana da je „najgori slučaj u ovom trenutku ako krvavi sukob u Ukrajini potraje godinama”. Iz ovoga bi moglo da sledi kako uopšte nije izvesno koliko bi rusko-ukrajinski ratni sukob mogao da se oduži, niti koliko bi tek mogao da košta.

Za direktne aktere i „kolateralne žrtve” rusko-ukrajinskog sukoba cena tog rata od životnog je značaja. A procene se dramatično menjaju. Početkom prošle jeseni MMF i vlada u Kijevu ocenili su da će obnova Ukrajine koštati više od 349 milijardi dolara. Svet se do kraja 2023. suočava s gubitkom od 2,8 hiljada milijardi dolara zbog onemogućenog privrednog rasta kao posledice rata i stotinama milijardi dolara štete u Ukrajini, procenio je OECD. Kijevska škola za ekonomiju (KSE) procenila je u decembru da je za zamenu oštećene infrastrukture i ekonomije Ukrajine neophodno gotovo 138 milijardi dolara. Pred Novu godinu američki „Forbs” je izračunao da „ratni trošak” Rusije iznosi oko 82 milijarde dolara, odnosno četvrtinu BDP-a od pre rata.

Danas, kad više nije izvesno kada bi se i kako mogao završiti rusko-ukrajinski rat, moglo bi se postaviti pitanje čijim bi se podacima o eventualnom produbljivanju ekonomsko-finansijskih posledica ovog sukoba smelo potpuno verovati. Da li Kristalini Georgijevoj, izvršnoj direktorki MMF-a, koja je ove nedelje izjavila da bi se „postepeni oporavak ukrajinske ekonomije mogao očekivati tokom ove godine”. Ili Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj (EBRD), koja je sedmicu ranije istakla da privredni rast Ukrajine u 2023. neće biti osam odsto (njihova procena od prošlog septembra), već tek jedan procenat.

Istovremeno, prošlog proleća, nakon početka „specijalne vojne operacije” Moskve u Ukrajini, MMF je procenjivao da će BDP Rusije lane pasti za 12 odsto, dok ovih dana govori o privrednoj „kontrakciji” od 2,2 odsto i ovogodišnjem rastu od 0,3 odsto. Američki predsednik Džozef Bajden je prošle godine najavljivao da će se BDP Rusije u 2022. srozati za 15 odsto, čime će biti „zbrisani” svi ruski ekonomski dobici u poslednjih 15 godina.

Ovaj galimatijas procena i prognoza ekonomskih kretanja dva prvobitna i direktna aktera rusko-ukrajinskog sukoba ima i poglavlje o basnoslovnoj globalnoj ceni prve godine tog ratovanja. I to ne samo za Ukrajinu i Rusiju, već i za Evropu, SAD i druge regione sveta, geografski udaljenije od ratišta.

Ekonomija evrozone, nakon rasta od 3,5 odsto u 2022, može ove godine da očekuje rast od 0,7 odsto. Nemačka, uz dosadašnje troškove na Ukrajinu od oko 160 milijardi evra, može da se nada rastu od 0,1 odsto, pri čemu će industrija najjače evropske ekonomije u 2023. plaćati energente 40 odsto skuplje nego 2021.

Hiljadama kilometara daleko od ratnog fronta, Amerika je lane ostvarila privredni rast od oko dva odsto (u 2021. oko 5,1 odsto), dok bi najveća ekonomija sveta u 2023. mogla da zabeleži rast od 1,4 odsto. Na drugom kraju sveta, Indija – postojano neutralna u rusko-ukrajinskom sukobu (uz rekordne nabavke jeftinih sibirskih barela) i članica BRIKS-a – stoji pred privrednim rastom od šest odsto u ovoj i sledećoj godini. Kina, takođe članica BRIKS-a, uvećala je trgovinsku razmenu s Rusijom za oko 30 odsto, očekujući rast od naizgled mršavih pet procenata. Istovremeno, Saudijska Arabija, vodeći svetski izvoznik nafte i kandidat za članstvo u BRIKS-u, ostvarila je lane privredni rast od 8,5 odsto, najveći od svih zemalja u razvoju.

U novonastaloj situaciji pucanja i lomljenja globalnih lanaca snabdevanja energentima (EU je, na primer, Rusiji uvela više od 11.000 raznovrsnih sankcija), žitaricama i brojnim industrijskim predmetima, uočljivo je nastajanje niza svetskih dobitnika i gubitnika.

Gubitnici, suočeni s novim, paprenim cenama energenata i žitarica, sve su brojniji na jugu, a MMF procenjuje da ih čeka nova sezona državnih bankrota. Na sasvim drugoj strani, akcije američkih oružara od lane rastu. Uz njih, privatne naftne megakompanije kompanije Zapada zabeležile su lane istorijski zbirni profit veći od 200 milijardi dolara.