Kej i marina u Donjem Milanovcu već tri godine čekaju sanaciju

Olujni vetar je 24. februara, pre tačno tri godine, urušio skoro polovinu gradskog keja i marinu u Donjem Milanovcu. O tome sam više puta pisao, podsećajući odgovorne da je sanacija neophodna što pre. Čini se uzalud, jer osim nabacanog kamenja premazanog tankim slojem maltera, ništa bitnije nije učinjeno. Jesu li to nadležni digli ruke od Donjeg Milanovca, prelepog gradića, sedišta Nacionalnog parka „Đerdap”.

Opštini Majdanpek su izgleda prioritetniji radovi na rekonstrukciji parka i izgradnji ulice s kružnim tokom. Svu postojeću mehanizaciju jedne privatne firme usmerili su na izbacivanje šuta, na seču stabla. Posečene su topole stare pola veka, na „demontaži” postojećeg parka, koji je, uzgred, u poslednjih nekoliko godina više puta saniran i rekonstruisan. Ono što je evidentno i što „bode oči” jeste to gde su taj šut, korenje i ostali materijal deponovali. Napravili su nekoliko deponija i izbacuju materijal u trećoj gradskoj zoni. Kod Bubrega, Starog fudbalskog stadiona i oko njega, a sve u prvoj zoni zaštite Geoparka „Đerdap”. Da li će i šta će dalje, građani mogu samo da naslućuju.

Postoji li organ koji sme i može da ih kontroliše? Sva ta pitanja ostaće samo samo slovo na papiru ako se nešto zaista ne učini.

Nikada u svojoj istoriji Donji Milanovac nije imao manji broj stanovnika, što je posledica propasti tri fabrike i zemljoradničke zadruge.

Okolina Donjeg Milanovca bogata je šumom i vodom. Zato je propadanje Drvne industrije „Poreč” slučaj za sebe, kao da je to neko s namerom izazvao. Pogotovo što se vidi i oseća sve intenzivniji transport ogrevnog drveta, sirovinske baze iz ovog kraja.

Nakon što je ostao bez fabrika postavlja se pitanje opstanka Donjeg Milanovca, a neophodna je i sanacija gradskog keja, jer on štiti plato grada od vode i eventualnih olujnih talasa.

Previše je problema za jedno malo mesto. A Donji Milanovac je toliko lep da zaslužuje pravu brigu.

Siniša Stojčić,
Donji Milanovac