Dvadeset sedam za 365

Možete (li) vi živeti u interesantnim vremenima – pitanje je ili tvrdnja koju je proročki i pomalo preteći postavio Venecijanski bijanale 2019. godine u nazivu ove izložbe savremene svetske umetnosti. Naziv je dat godinu dana pre pandemije kovida 19 i tri godine pre rata koji je usledio nepunih dve hiljade kilometara, tačnije 1782 kilometara od Venecije. Gugl mapa nam otkriva da nam je, gle slučajnosti, potrebno tačno 365 sati da tu razdaljinu pređemo hodom od Venecije do Kijeva i tu se završava, pored broja 27, koji ću ponoviti više puta, sve što ću vam o brojkama reći i napisati, jer pravo i pravda teško da mogu da se podvedu pod brojeve.

Dvadeset sedam

Ove nedelje je, jednu pored druge, život postavio dvadeset i sedam kratkih poruka, dvadeset i sedam reči. Krenimo redom, od prava, preko hrabrosti, poštovanja, različitosti, Evrope, čojstva, herojskog naroda, porodice, pobede, Termopila, pravde, dostojanstva, slobode, upornosti, jedinstva, otpora, odlučnosti, odgovornosti, solidarnosti, ljudskosti, principa, pravednog mira, evropske, prijatelja, uz jednu objedinjujuću poruku, stojimo uz Ukrajinu. Dvadeset sedam ministara spoljnih poslova Evropske unije su, zajedno sa šefom evropske diplomatije Đuzepom Boreljom, poslali poruku da su nam, u borbi protiv rata, na raspolaganju reči, reči koje upućuju na mir, ali i na otpor Ukrajine mnogostruko nadmoćnijem neprijatelju.

Pored činjenice da su „liberty” i „freedom” dva pojma koje naš jezik prevodi istom rečju sloboda, a ređe rečju nesputanost, ostaje da se ove poruke Evropske unije u Srbiji dobro analiziraju.

Šta bi tu Srbija, kao zemlja koja želi da napreduje ka Evropskoj uniji, mogla dodati. Koju reč možemo ovako ponosno izgovoriti, otvaram za raspravu i predloge. Moj predlog je da ispred Srbije ta reč bude – borba. Na reč borba može se dodati skoro svaka poruka koje su 27 država poslale rukovodstvu Rusije, apelujući da prekine napade i povuče se u okvire svoje zemlje, u međunarodno priznate granice koje su postojale tog 24. februara 2022. godine.

Možemo otvoriti i govoriti o Kapeli mira u Sremskim Karlovcima, koja je donela Evropi dugo očekivani mir u 17. veku nakon pregovora zaraćenih strana koji su se tu odvijali. Da li će se Kapela mira u Sremskim Karlovcima ponovo otvarati i za Srbiju i zamrznuti konflikt koji nikako da hrabro razrešimo, o čemu će se u Briselu razgovarati u ponedeljak 27. januara ili će se otvoriti za potpisivanje mira Ukrajine i Rusije, ostaje da se vidi.

Trista šezdeset pet

Broj dana koliko su u Ukrajini ljudi pod bombama jeste 365. Isti je broj dana od kada je prvi ruski tenk ušao na teritoriju Ukrajine. Razaranje, bombardovanje, civilne žrtve i nasilje odlike su rata koji je Rusija započela 24. februara 2022. Masovne grobnice koje su pronađene u Buči i brojni ratni zločini, uključujući i raketni napad na pozorište u koje su se sklonili Ukrajinci, istraživaće se u narednim godinama, nakon povlačenja ruske vojske.

Ovaj ruski trodnevni blickrig, „specijalna operacija”, kako to Kremlj naziva, pretvorio se u užas sa predugom ekspozicijom, fotografskim jezikom rečeno, sa trajno otvorenom blendom i blještavilom koji nekima u Srbiji ne dozvoljava da zamisle užase sa kojima se narod u Ukrajini suočava godinu dana. Stotine hiljada ubijenih vojnika na obe strane, desetine hiljada stradalih civila, milioni građana Ukrajine napustili su svoje domove, mnogi su mir potražili i van granica Ukrajine, u susednim zemljama, u Evropskoj uniji, a kraj rata se još uvek ne nazire.

Svet na agresiju Rusije na Ukrajinu reaguje. Srbija je prošlog četvrtka još jednom pokazala da je na pravoj strani glasajući na Generalnoj skupštini za rezoluciju kojom ogromna većina država sveta od Rusije zahteva da se povuče na svoje granice, van Ukrajine. To je, uz rezolucije Ujedinjenih nacija o nepriznavanju referenduma na osvojenim teritorijama Ukrajine, koje je Rusija prisajedinila svojoj teritoriji, kao i istraživanju ratnih zločina Rusije, za koje je Srbija glasala u OEBS-u i tako politički stala uz Ukrajinu i sve koji stradaju u ratu.

Mir na kraju uvek dođe, mir posle stradanja, mir posle smrti, vaše ili tuđe, mir posle odluke da se prekine slanje mladih vojnika u drugu zemlju da ratuju za vas, da ratuju za „narod”.

No, vratiću se na ono što Srbija može dodati na poruke šefova diplomatija zemalja Evropske unije, date uoči godišnjice ruske agresije. Predložio sam da to bude jaka reč – borba, ali ne ona slavna borba po kojoj je Srbija bila poznata početkom 19. veka u Prvom i Drugom srpskom ustanku i u dvadesetom veku, u balkanskim, Prvom i Drugom svetskom ratu, već ona borba koja je primerena našem vremenu, primerena čoveku i ljudskim pravima. Ponudimo borbu za prava, borbu za poštovanje, borbu za različitosti, borba za porodicu, borbu za pobedu, borbu za pravdu i borbu za dostojanstvo. Borba za slobodu i na kraju borba za ljudskost jeste ona koja nas u ovom vremenu može umiriti i zaustaviti stradanje. Tu se dobro nastavljamo na 27 naših evropskih prijatelja.

Na kraju, još jednu reč, koju Srbija, uz borbu, o kojoj sam pisao, može dodati i tako opisati i Ukrajinu i Rusiju jeste nenasilje.

Podsetimo, nenasilna borba je bila odlika ukrajinske Narandžaste revolucije iz 2004. i Euromajdana iz 2013. Ove akcije pokazale su da Ukrajinski narod može nenasilnim sredstvima braniti svoje demokratske institucije, što se i videlo i kada su ukrajinski civili stajali ispred ruskih tenkova u proteklih godinu dana. Ne treba zaboraviti ni hrabru nenasilnu borbu u Rusiji u proteklih godinu dana, gde je novinarka Marina Ovsanikova prekinula najgledanije vesti na ruskoj televiziji i govorila protiv rata i protiv osvajanja Ukrajine, koje je Rusija tada započela. Brojni aktivisti su u Rusiji započeli nenasilne akcije, naizgled male, ali značajne, menjajući u radnjama cene sa antiratnim porukama. Iste antiratne poruke su slali i na ulicama Moskve i drugih gradova, gde su masovno hapšeni. Potom su na protestima u Rusiji nosili bele transparente, ali to režim nije sprečilo da hapsi ljude koji nenasilno iskazuju otpor. Desetine hiljada uhapšenih u tim protestima govori o strahu zvanične Moskve od svojih građana, od onih koji i pored uterivanja straha, imaju hrabrosti da govore o onome što vide, o ratu koji je Rusija započela. Te heroje nenasilne borbe u Rusiji ne smemo zaboraviti, oni su dokaz činjenice da je ljudskost univerzalna.

Godina nije teža od jednog dana, ne dozvolite da rat traje ni jedan dan više. Suprotstavite se svakom danu rata u Ukrajini glasanjem pred Ujedinjenim nacijama. Suprotstavite se ratu rečima i delima, pa i sankcijama koje pogađaju ruski režim. Usprotivite se nenasilnom borbom.

Borba za Evropu.

Pravnik