Utemeljivač pozorišnih mostova

Reditelja Nikitu Milivojevića, koji je oduvek voleo priče u kojima postoji mešanje vremena, prostora, stvarnog i nestvarnog, imenovanje za umetničkog direktora Bitefa sačekalo je u Ljubljani, gde radi svoju autorsku predstavu inspirisanu dokumentarnim filmom „Sivi vrtovi” braće Mejzls i dramama Samjuela Beketa. Sa naslovom prema stihu Roberta Frosta, koji se pominje u predstavi: „Šumska staza se račvala na dve, razmišljajući o jednoj, izabrao sam drugu” i sa glumicama Milenom Zupančič i Natašom Barbarom Grančar. Šansu da na period od dve godine, kroz svoju viziju Bitefa, odredi novi koncept i selektuje predstave za festival, poverena mu je posle isteka mandata u decembru prošle godine prof. dr Ivana Medenice, koji je na ovoj poziciji bio prethodnih sedam godina (50–56. Bitefa). Istina, reklo bi se, u ne baš zavidnom trenutku, jer je Milivojeviću ostalo jako malo vremena da sačini selekciju za naredno 57. izdanje Bitefa, najprestižnijeg pozorišnog skupa u nas koji se tradicionalno organizuje u septembru , a od kojeg se očekuju nove pozorišne tendencije.

Ono što je olakšavajuća okolnost i što svakako ide u prilog studioznom Milivojeviću, osnivaču Šekspir festivala u Čortanovcima, jeste to što je tokom duge i uspešne rediteljske karijere režirao u Engleskoj, SAD, Nemačkoj, Švedskoj, Italiji, Grčkoj, Turskoj, Kipru, Sloveniji, Makedoniji… Uz to je i dobitnik svih relevantnih pozorišnih priznanja: „Politikine” nagrade za najbolju režiju na 31. Bitefu, više Sterijinih nagrada, priznanja „Bojan Stupica”, nagrade kritike pozorišnog časopisa „Scena”, godišnjih nagrada mnogih pozorišta i festivala…

Zahvaljujući svojoj osobenosti Milivojević je utemeljio čvrste pozorišne mostove i stekao brojne prijatelje. Tako su pored ostalog na njegovu adresu u Inđiji stizala pisma podrške Pitera Bruka, jednog od najznačajnijih reditelja prošlog veka. A kao pravu senzaciju pamtimo kako je nasmejani Tom Bird, izvršni direktor londonskog Glob teatra, predvodio svoje umetnike na gostovanju na Milivojevićevom Šekspir festivalu u ambijentalnom prostoru Vile „Stanković”.

Odnosno kako su Nikitu Milivojevića pozivali da se iz Grčke, gde ovoga leta režira Eshilove „Persijance” u Elefsini, aktuelnoj prestonici kulture na kojoj se očekuje pozorišna elita, vrati u Beograd i preuzme funkciju direktora Bitef teatra (2005–2009). Kako će odgovoriti nagomilanim umetničkim izazovima, samo on zna. Ono što je sasvim sigurno jeste da ovoga proleća Nikita Milivojević neće orezivati vinovu lozu u svom vinogradu na Fruškoj gori, jer za to neće imati vremena, iako nas je uveravao da pravljenje vina može da bude uzbudljivo kao i pravljenje predstave. Mada kako vreme prolazi, zna da kaže, primećuje da se više obraduje kada mu neko pohvali vino, nego predstavu. Vinograd je Milivojevića poslednjih godina naučio raznim stvarima, pre svega strpljenju, tome da moramo da poštujemo ritam prirode. Možda i tu pronađe ključ za nadolazeće obaveze. Ali u najezdi aktivnosti svakako će imati vremena za svoju decu Nađu i Milaka, budući da ga znamo kao izuzetno nežnog i posvećenog oca. I zato ga posebno cenimo.