Od „Per Ginta" do NLO

„Ponekad je pozorišna realnost stvarnija od samog života, jer nas menja i u nama izaziva tako jake emocije ili misli koje menjaju naš pogled na svet,” kaže rediteljka Isidora Goncić.

„Meni se zaista ovo desilo prvi put i moram da kažem da uopšte nije lako ni jednostavno raditi paralelno dve predstave,” rekla nam je rediteljka Isidora Goncić ovih dana u pauzi između dve probe u dva različita teatra. U pozorištu „Duško Radović” režirala je lutkarsku predstavu „Per Gint u kraljevstvu trolova”, čija premijera je upravo bila u petak. U susednom Ateljeu 212 postavlja rusku savremenu dramu NLO nagrađivanog Ivana Viripajeva. Premijerni susret sa publikom očekuje se u aprilu na sceni „Petar Kralj”.

Jedina olakšavajuća okolnost za nju bila je u tome što je „Per Gint u kraljevstvu trolova” bio u završnoj fazi i generalnim probama, a rad na NLO je tek počela.

– Iako su pozorišta veoma blizu jedno drugome, osećala sam kao da prelazim iz jednog u drugi veoma udaljeni i potpuno različiti svet, ponekad u istom danu. Sve je isprepleteno kao i u životu, pa se i neki glumci, ali i saradnici pojavljuju u obe predstave: scenografkinja Mina Miladinović, kompozitorka Irena Popović, dramaturg Đorđe Kosić i glumac Đorđe Stojković. Putujemo svi zajedno, maštamo, razmišljamo i igramo se na najlepši način – kaže Isidora Goncić i objašnjava zašto je predstava za malu publiku „Per Gint u kraljevstvu trolova” za nju bila scenski inspirativna:

– Inspirisan čuvenom dramom „Per Gint” Henrika Ibzena, Đorđe Kosić napisao je vedru i duhovitu dramu u kojoj Per Gint, bežeći od sveta odraslih, od sveta odgovornosti, otkriva trolove. To je priča o odrastanju, a iz originalne Ibzenove drame ostao je motiv trolova, kao simbol onog najlošijeg što može da nam se desi, čime se plaše mala deca. Međutim, u kraljevstvu trolova Per Gint otkriva svet u kome je zaista sve dozvoljeno. Zabranjeno je uvek privlačno, ali brzo i dosadi. Možda je dobro iskusiti kako to zaista izgleda kada se sve može. Mi smo u predstavi život bez odgovornosti, život iz mašte, suprotstavili stvarnom životu kojem nas uče roditelji, pa i pozorište, koji na kraju postaje željeno utočište. Celokupni dizajn predstave koji je uradila Mina Miladinović, muzika Irene Popović, koreografija Jovane Ikonić zajedno sa divnim glumačkim ansamblom vodi našu malu publiku putem odrastanja na veseo i nadam se pravi način.

Ivan Viripajev dramu NLO napisao je 2014. godine. Premijerno je izvedena 2015. u Varšavi, a godinu dana kasnije u teatru „Praktika” u Moskvi, u režiji samog pisca. Šta se krije iza neobičnog naslova drame NLO, Isidora Goncić otkriva:

– Neidentifikovani leteći objekat, po definiciji predstavlja leteći objekat ili optičku pojavu, čija priroda posmatraču nije poznata i za koju ne postoji logičko, opšteprihvaćeno objašnjenje. Likovi drame Ivana Viripajeva pričaju baš o takvim susretima i doživljajima koji su im promenili život i pogled na svet, promenili vizuru i naterali ih ili im omogućili da na potpuno nov način sagledaju sebe i svet oko sebe. Tako jaki i prelomni trenuci za njih su neobjašnjivi, novi i nepoznati. Za njih su oni NLO. 

U drami NLO devet lica iz svih krajeva sveta, u pseudodokumentarnom formatu govore o svom susretu sa vanzemaljcima, i pre svega o tome kakve posledice je to iskustvo imalo na njihov život.

– Drama NLO ima vrlo jasno polazište. Kreće vrlo bezazleno: Viripajev želi da snimi dokumentarni televizijski film, pa je tražio ljude koji su doživeli istu senzaciju i koji su bili voljni da podele svoja iskustva o susretu sa vanzemaljcima. Svako od njih prepričava svoje iskustvo, način na koji je doživljavao ovaj susret koji im je promenio život. Ali osnovna priča je o tome šta je zaista stvarno. Šta je za nas stvarno? I samim tim šta je ono što nas približava duhovnom i božanskom. Šta je naš život? Da li ono što radimo ili je to naša percepcija? Jer najlakše je sve što je neobjašnjivo pripisati vanzemaljskim svetovima, a najteže je suočiti se sa sobom i u sebi pronaći odgovore. Zato se u kreativnom radu na ovoj predstavi zapravo pronalazi tkivo komada i rešenja enigme i zagonetke i predstave, ali i života – naglašava Isidora Goncić uz komentar:

– Dugo smo mislili i verovali da je naš realni život stvarnost, a pozorišna predstava iluzija. Ali ponekad je pozorišna realnost stvarnija od samog života, jer nas menja i jer u nama izaziva tako jake emocije ili misli koje menjaju naš pogled na svet. Kao što nam se ponekad čini da je život oko nas kao neki san. Mislim da je susret sa komadom NLO upravo takav, neobjašnjiv, ali i otrežnjujući. Kao neko buđenje. A smisao i pozorišta i života jeste u osnovi istraživanje koncepta realnosti.