Partizani su napali aerodrom i uništili neprijateljske avione. Zvuči kao zaplet iz filma „Partizanska eskadrila”, ali reč je o jučerašnjem napadu dronovima na vojni aerodrom Mačulišći kod Minska, gde je oštećen ruski avion A-50. Nekakva beloruska opozicija na zemlji je oštetila ruski „avaks” koji služi za praćenje u vazduhu, na kopnu i moru.   

Nisu poznate razmere oštećenja „avaksa” ali to je veoma važna letelica sa kojom Rusija može da prati ciljeve u dubini Ukrajine.

Naime, avion oznake Berijev A-50 prvi put je poleteo 1978. godine. To je avion letelica Il-76 na koji je opremljen radarom „lijana”. Na leđima aviona je postavljena antena tanjirastog oblika, prečnika devet metara. Domet radara je 650 kilometara za ciljeve u vazduhu i 300 kilometara za ciljeve na zemlji. Posada ima 15 članova, koji mogu da navode do deset lovaca u misijama kontrole vazdušnog prostora ili napadima na ciljeve na zemlji. Avion ima dolet od hiljadu kilometara od svoje baze i može da se dopunjava gorivom tokom leta.

Streljan zbog odavanja tajni

Taj avion se spominje u jednoj od najvećih špijunskih afera u SSSR-u. Tajne vezane za radare je Amerikancima odao inžinjer Adolf Tolkačev koji je 1986. godine zbog toga streljan. On je agentima Centralne obaveštajne službe prosledio podatke za raketne sisteme, uključujući S-300 i radare na avionima Mig-29, MIg-31 i Su-27. Zahvaljujući tim tajnama, Amerika je razvoj radara za avion F-15 potpuno promenila u odnosu na osnovni projekat.

Od 1985. do 1992. godine proizvedeno je oko 40 aviona Berijev A-50.Rusija je 2003. godine pokrenula modernizaciju sovjetskog „avaksa”. Prvi avion oznake A-50U predat je ruskom vazduhoplovstvu 2011. godine na aerodromu u Tanarogu. Avion je preuzela posada 2457.  Aviobaze za borbene operacije ranog javljanja, kod grada Ivanovo, istočno od Moskve.  Ona raspolaže sa 16 aviona A-50, uključujući i stare modele. Rusija je sedmi, modernizovan avion, preuzela u decembru 2011. godine.

Nova oprema ruskom „avaksu”   omogućava da prati do 150 ciljeva na daljini do 230 kilometara. Velike ciljeve, poput brodova, može da detektuje na daljini od 400 kilometara. Operateri koji upravljaju podacima u digitalnom formatu, rade pred velikim monitorima, visoke definicije. Oni mogu da se smenjuju jer posada ima posebne odaje za odmor.  

Indija koristi najmanje dva A-50

Krajem decembra 2015. godine A-50U je počeo sa misijama u Siriji. Avioni tog tipa nisu bazirali u toj zemlji već su doletali iz Rusije. U decembru 2018. godine je jedan broj takvih letelica raspoređen na Krimu, odakle može da pokriva akvatorijum Crnog mora. Nakon početka sukoba u Ukrajini, ruski „avaks” prati američke špijunske letelice koje redovno lete iznad Crnog mora, prateći kretanja Crnomorske flote. Na severu, na nebu Belorusije, A-50 pruža pregled ciljeva u vazduhu i na zemlji, unutar Ukrajine, Poljske i Litvanije. To je složen borbeni sistem koji opravdava složena sredstva. Najmanje dva aviona A-50 je kupila i koristi Indija.