Pas ne sme da bude oružje

Tamara Novaković iz Bora, koju su pre nekoliko dana ispred njenog dvorišta napala dva staforda puštena sa povodaca i teško je povredila, danas će u Osnovnom javnom tužilaštvu ispričati šta joj se dogodilo. Stafordi za koje vlasnici tvrde da su „mirni i da spavaju sa decom” Tamaru su izujedali po temenu, razderali arkadu i naneli više povreda. Njene fotografije uznemirile su javnost u Srbiji, po ko zna koji put ovakvim povodom.

Vlasnicima pasa, Marku J. i Katarini D., kako kažu u tužilaštvu u Boru, posle zadržavanja od 48 sati u pritvoru, određena je mera zabrane napuštanja stana i mera zabrane prilaženja, komunikacije i sastajanja sa oštećenom Tamarom. Mužjak staforda Bruno i keruša Eli trenutno se nalaze u Zoo-higijeni u Boru, gde se radi procena njihovog ponašanja, posle čega će se znati i njihova sudbina.

Još se čeka na odluku šta će biti s psima koji su pre mesec i po dana usmrtili čoveka. Novinar Vladan Radosavljević (62) smrtno je stradao dok je sa suprugom Olgom (58) šetao padinama Kosmaja. Tri odbegla psa – staford, mešanac staforda i pitbula i mešanac nepoznatog porekla – rastrgli su pokojnog Vladana, a Olgi Radosavljević naneli opasne povrede. Životinje su odmah uhvaćene i nalaze se i dalje u „Veterini Beograd”, a Osnovno javno tužilaštvo u Mladenovcu protiv osumnjičene Violete M. sprovodi dokazne radnje zbog sumnje da je izvršila krivično delo „teška dela protiv opšte sigurnosti izvršeno iz nehata”. Zaprećena kazna je od jedne do osam godina zatvora.

Ta zakonska pretnja izgleda da nije dovoljna da se neki ljudi urazume i da o svojim ljubimcima brinu onako kako zakon nalaže. Opasnost od pasa o kojima se ne vodi računa kako treba preti na gradskim ulicama, u parkovima, a po ovom tragičnom događaju sa Kosmaja vidimo – i bilo gde u Srbiji. I to, kako se čini, sve češće. Zbog toga na dnevnom redu nadležnih, i to što pre, treba da bude pitanje – šta da se menja.

Držanje pasa, posebno opasnih rasa, jedno je od najvećih problema lokalnih samouprava u našoj zemlji, iako je ova oblast, čini se, dobro pokrivena Zakonom o dobrobiti životinja i Pravilnikom o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost po okolinu.

– Pod opasnim psom smatra se bilo koja jedinka te vrste, izuzev službenog psa, koja je bez očiglednog povoda napala čoveka ili drugog psa i nanela mu telesne povrede ili smrt, jedinka koja je uzgajana, odnosno dresirana za borbe pasa ili nađena u organizovanoj borbi sa drugim psom, jedinka namenjena za čuvanje imovine ili kao telesni čuvar, rase pitbul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja, kao i rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini-bul terijer ili mešanac tih rasa – stoji u ovom pravilniku.

Zakonom o dobrobiti životinja donetim 2009. godine nije zabranjeno držanje opasnih pasa kao kućnih ljubimaca, ali uz poštovanje propisanog načina držanja, obeležavanja i vakcinacije. Propisano je i da su vlasnici kućnih ljubimaca dužni da ih spreče da ugroze ljude i okolinu. Ali i da se životinje ne drže i ne šetaju bez nadzora po ulicama i parkovima, kao i da pse mogu šetati samo punoletna lica, i to sa zaštitnom korpom i na kaišu i u skladu sa posebnim propisima.

Ali svi ovi paragrafi i norme često su samo lepe želje na papiru. Na ulicama i u parkovima vidimo osobe, nekad i maloletne, koje svoje ljubimce šetaju i bez povoca i bez korpe.

– Pre nekoliko večeri sam sa svojim psima koji su bili na povocu šetala Tašmajdanskim parkom. Prišao mi je komunalni milicajac i aparatom očitao čipove na psima. Kako se jednom od pasa teže čita čip, hteo je da mi napiše kaznu. Ja sam reagovala, pokazala mu broj koji nosim u tašni i napomenula mu da se nedaleko od nas nalazi pitbul koji je već u parku napao kuče, a vlasnik ga šeta i bez povoca i bez korpe. Komunalni milicajac mi je je samo rekao: „Ma ko će njega da kontroliše” i otišao – ispričala nam je sugrađanka Julija T.

Vlasnici pasa kao i stručnjaci koji se bave ovim životinjama ukazuju da one nisu odgovorne za svoje ponašanje nego ljudi koji ih drže i način na koji se ophode prema svojim ljubimcima. Kako kažu, vlasnički psi uglavnom napadaju usled neke nelagode, bola, fizičkog kažnjavanja i straha. A kada nasrnu – opasni su poput oružja. Neretko se mnogi, nažalost, i odgajaju za borbe i napade.

Nedavno je biolog Kristijan Ovari iz beogradskog zoo-vrta rekao da svi psi viši od 55 centimetara predstavljaju potencijalnu opasnost.

– Ukoliko nisu socijalizovani mogu da se porede sa pištoljem. Zbog toga je važno da životinja ima mentalnu higijenu, što znači da se vreme mora provoditi sa njom. Kada pas ujede jednom i uspostavi dominaciju, ako nema nekog ko će ga socijalizovati, on će nastaviti da bude agresivan. Najopasniji je onaj pas koji je bez nadzora prepušten sam sebi – objasnio je Ovari za Tanjug.

U skladu sa Pravilnikom o načinu držanja pasa, vlasnik koji drži opasnog psa mora zajedno sa njim da prođe obuku po programu Kinološkog saveza Srbije (KSS), uz proveru stepena socijalizacije. Vlasnici ovih opasnih četvoronožaca, po zakonu, mogu biti samo osobe koje nisu krivično gonjene, a dužni su i da ljubimce upišu u poseban registar u veterinarskoj stanici. Svedoci smo da ne ispunjavaju svi ove uslove. A pse drže u nehumanim uslovima, zatvorene u skučene boksove, na kratkom lancu, bez dovoljno hrane i bez ispunjavanja osnovnih higijenskih i medicinskih potreba...

KSS ima registre kinoloških društava, čiji članovi su dobrovoljno pristali da upišu svoje ljubimce. Broj onih koji to nisu učinili nije poznat. Prema istraživanja ORCE od pre nekoliko godina, u Bogatiću je brojanjem od „vrata do vrata” utvrđeno da ima oko 9.000 vlasnika pasa, a u registru ih je bilo – 400.

Krajnje je vreme da se propisi prilagode stvarnosti i da se obezbedi njihovo poštovanje – da bi se napokon znao broj pasa (naročito onih iz kategorije opasnih) i uslovi u kojima žive. Sve to radi bezbednosti ljudi, ali i radi zaštite tih životinja i humanijeg odnosa prema njima. Da bar u tom segmentu sklonimo džunglu sa asfalta.