Povratak Italije na Balkan – šansa za Srbiju

Potpredsednik vlade i šef diplomatije Italije Antonio Tajani sledećeg meseca dolazi u Beograd, drugi put za četiri meseca – ovog puta predvodeći predstavnike blizu 200 kompanija koji će učestvovati na srpsko-italijanskom poslovnom forumu. Skup privrednika zakazan za 21. mart, a dogovoren između dve vlade, prilika je da se poveća vrednost italijanskih investicija u Srbiji, a svakako je deo plana zvaničnog Rima da pojača svoje prisustvo na zapadnom Balkanu. Kako ekonomsko, tako i političko. To je i prilika za Srbiju da još više angažuje taj mediteranski vektor naše spoljne politike, smatra Jovan Palalić, narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe prijateljstva sa Italijom, koji je nedavno boravio u višednevnoj poseti Rimu.

Tom prilikom sastao se sa predsednikom italijanskog parlamenta Lorencom Fontanom, koji je potpredsednik stranke Liga zadužen za međunarodnu politiku, kao i sa predsednikom skupštinskog odbora za evropske politike Alesandrom Vinjom i sa Đorđom Silijem, zamenikom šefa italijanske diplomatije. Iskoristivši to što sa njima ima prijateljske odnose, Palalić je ugovorio sastanke da bi razgovarao o jačanju naše saradnje sa novom parlamentarnom većinom u Italiji. Veruje, naime, da je ovo velika istorijska prilika da se političko-privredni odnosi dve zemlje još više učvrste, pogotovo u ovom politički osetljivom trenutku za nas.

Naravno, važan segment razgovora ticao se Kosova i Metohije.

„Frančesko Talo, savetnik za diplomatiju italijanske premijerke Đorđe Meloni, sada je deo posredničke petorke u dijalogu Beograda i Prištine i želeo sam da iskoristim ovaj parlamentarni kanal da prenese poziciju Beograda u vezi sa tim pregovorima i predloženim francusko-nemačkim planom. Naravno, da im kažem i kakvi su pritisci na Srbiju u ovom trenutku zbog rata u Ukrajini. Objasnio sam im iz kojih razloga ne možemo da uvedemo sankcije Rusiji, podsetio da smo tu poseban slučaj i zašto bi zemlje Zapada trebalo da imaju razumevanja za našu poziciju”, kaže Palalić za „Politiku”.

Ističe da Italijani imaju razumevanja za Srbiju, otvoreni su i spremni da čuju srpske stavove. „Iako su priznali tzv. Kosovo i u tom smislu imaju različitu poziciju u odnosu na nas, s njihove strane nema pritisaka i uslovljavanja kakve osećamo od drugih”, dodaje on.

Da je relativno još nova italijanska vlada („najdesnija” do sada) ozbiljno rešila da se posveti našem regionu pokazala je pojačanim angažmanom u smirivanju tenzija između Beograda i Prištine krajem prošle godine. Šef diplomatije Tajani i ministar odbrane Italije Gvido Krozeti su 23. novembra posetili Beograd i Prištinu, u jeku nesuglasica u vezi sa registarskim tablicama. „Italija je tu, Italija želi da bude tu, jer smo vrlo zainteresovani za region zapadnog Balkana”, rekao je Tajani prilikom njihovog susreta sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Krozeti je dodao: „Ova poseta dva ministra je politički znak i pokazuje koliku važnost Italija daje Srbiji”.

Mesec dana potom, na nacionalnoj konferenciji o zapadnom Balkanu u Trstu, Antonio Tajani je dao do znanja da je Italija insistirala da se angažuje u dijalogu Beograda i Prištine i time objasnio otkud se najednom Lajčaku (EU), Eskobaru (SAD), Pletneru (Nemačka) i Bonu (Francuska) u „jovanjdanskoj” misiji priključio i Frančesko Talo.

„Italija je deo Kvinte koja se bavi odnosima Srbije i Kosova. Ima snažno vojno prisustvo na Kosovu, u BiH i Albaniji. Takođe moramo osigurati da naše vojno prisustvo pomogne našoj diplomatiji”, poručio je Tajani i dodao da u politici upražnjeni prostor – zauzimaju drugi. „Ako smo politički prisutni, sa našim poslovima i sa našim vojnim mirovnim snagama, nema opasnosti”, rekao je on.

Premijerka Đorđa Meloni je na tom skupu u Trstu 24. januara poručila da je zapadni Balkan važan za nacionalne interese Italije, navodeći da italijanske kompanije dobro posluju u regionu, ali da treba više da investiraju u infrastrukturu i energetiku.

Ekonomske veze mogle bi da pospeše i sve ostale. Kada je reč o zemljama Evropske unije, Italija je druga po nivou investicija u Srbiji (posle Nemačke), a trenutno je najbrže rastuća evropska privreda. Stoga mora da traži nova tržišta, a jačanje prisustva u našeg regionu je nekako prirodan put. Upravo se ministar Tajani u vladi bavi zapadnim Balkanom, a Melonijeva u Trstu nije slučajno pomenula „latinski i slovenski svet”, ukazuje Palalić.

Kako kaže, nama to odgovara, jer Italija nema svoje favorite ovde, sve nas gledaju na isti način. A region zapadnog Balkana (ili istočnog Jadrana) svakako vide kao deo mediteranske oblasti i time deo svoje interesne sfere.

„To je, čini mi se, ideja njihovog političkog prisustva ovde. U prethodnom periodu Balkan je nekako bio potpuno prepušten Nemačkoj, Francuska se iz nekog razloga povukla (politički gledano), i ovo je prilika za Italiju da se vrati. Za nas bi to bilo dobro, jer predstavlja šansu da bar ublažimo pritiske ili da se poveća razumevanje za nas u Evropi”, ocenjuje ovaj narodni poslanik i funkcioner SNP-a Nenada Popovića.

Palalić ukazuje da bi zapravo trebalo pojačati saradnju između regiona dve zemlje. Srbija već ima dobru saradnju sa regijama Veneto (Venecija) i Friuli Venecija Đulija (Trst), a sada bi trebalo da se fokusira na dva najveća regiona – Pijemonte (Torino) i Lombardiju (Milano).

Bliskost sa mediteranskim zemljama

„Predsednik Vučić je, čini mi se, ispravno usmerio pažnju na mediteranske zemlje i uspostavio odlične odnose sa Micotakisom u Grčkoj, Sančezom u Španiji, Makronom u Francuskoj, kao i sa novom italijanskom vladom”, ocenjuje Palalić. S obzirom na odnose nekih germanskih zemalja prema Srbiji, sada je, kako ističe, prilika da se na taj mediteranski vektor evropske politike igra jače nego ranije.

I Fontana u poseti Beogradu

Palalić je predsedniku italijanskog parlamenta Lorencu Fontani preneo poziv predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića da poseti Srbiju. Kaže da je Fontana prihvatio poziv i da će ta poseta sigurno biti realizovana tokom ove godine.