Pruga Beograd–Niš za 2,3 miliona putnika godišnje

Modernizacija oko 230 kilometara pruge između Beograda i Niša povećaće brzine na ovom železničkom koridoru i do 200 kilometara na sat. EU obezbeđuje finansijski paket od 2,2 milijarde evra za ovaj važan projekat, koji se sastoji od investicionog granta oko 598 miliona evra od EU, najveće donacije EU za jedan projekat u Srbiji do sada, zajma EIB od 1,1 milijardu evra (u okviru „EIB Global”, ogranka posvećenog aktivnostima van Evropske unije), kao i 550 miliona evra zajma od EBRD. Tenderi za izgradnju deonice Stalać–Đunis su već u toku, a potom će uslediti i druge deonice, po završetku potrebne projektne dokumentacije, kaže u intervjuu za „Politiku” Liljana Pavlova, potpredsednica EIB-a, povodom današnjeg zvaničnog objavljivanja finansijskog plana za prugu Beograd–Niš.

– Ovo je investicija velikih razmera, koja uključuje modernizaciju vitalne veze između EU i zapadnog Balkana i predstavlja vodeći projekat u okviru Ekonomskog i investicionog plana Evropske komisije i strategije Globalni izlaz – naglašava Pavlova.

Zašto vam je važan ovaj železnički koridor? Koliko putnika i koliku količinu robe očekujete godišnje na ovoj pruzi nakon modernizacije?

Ovaj projekat podstiče povezanost Srbije u regionu, posebno sa Severnom Makedonijom, doprinoseći približavanju Srbije Evropskoj uniji. Takođe, predstavlja primer uspešnog partnerstva između Vlade Srbije, EU i njenih finansijskih institucija. Zahvaljujući spajanju naših sredstava, kredita EIB i EBRD, grantova i tehničke pomoći iz Investicionog okvira za zapadni Balkan i sredstava iz IPA fonda, uspeli smo brže da pokrenemo ovaj projekat i da pružimo najkonkurentniju ponudu za finansiranje.

Projekat predviđa značajnu modernizaciju železničke infrastrukture i povećanje brzine, uz izgradnju novih mostova i tunela. To će omogućiti brži prevoz tereta i znatno smanjiti vreme putovanja između Niša i Beograda. Očekuje se da će doneti koristi za više od 2,3 miliona putnika godišnje i podržati 9,4 miliona tona tereta. Takođe, omogućiće i postepeni prelazak na železnicu kao efikasniji i ekološki prihvatljiviji vid transporta, što je u skladu s prioritetima EIB kao klimatske banke EU.

Koliko ste novca uložili u saobraćaj u regionu i da li ćete ove godine finansirati još neki projekat u Srbiji?

Tradicionalno, transport je bio naša glavna oblast finansiranja. Od početka naše finansijske aktivnosti na zapadnom Balkanu, u transportni sektor smo uložili 5,6 milijardi evra. Ovo uključuje projekte kao što je izgradnja deonica auto-puta duž Panevropskog koridora Vc u Bosni i Hercegovini, za šta je EIB do sada već izdvojila milijardu evra.

Za Srbiju smo do danas obezbedili skoro tri milijarde evra, doprinoseći izgradnji auto-puta na Koridoru 10, rehabilitaciji mostova, obilaznica i železnica. Finansiramo i modernizaciju infrastrukture plovnih puteva duž reka Save i Dunava sa 131 milion evra, u kombinaciji s grantovima EU. Rečni putevi su ključni za obezbeđivanje održivih saobraćajnih veza i promovisanje novih mogućnosti za lokalni i regionalni razvoj.

Očekuje se da će tokom 2023. trećina svetskih zemalja zabeležiti pad ekonomske aktivnosti, a da će se inflacija na zapadnom Balkanu vratiti u normalu početkom 2024. Šta bi privrede trebalo da urade da bi se izborile s ovom krizom?

Slično ostatku sveta, ekonomije zapadnog Balkana usporile su 2022. na 2,8 odsto godišnjeg rasta, pogođene novim šokovima energetske krize i visoke inflacije, nakon snažnog oporavka posle pandemije od 7,8 odsto u 2021. Za ovu godinu glavni negativni rizik za region je slaba fiskalna pozicija određenih zemalja, dodatno pogoršana političkom neizvesnošću i sve većim makroneravnotežama. Region je imao koristi od snažnih javnih i privatnih investicija tokom poslednje dve decenije, uglavnom finansiranih iz EU. Priliv direktnih stranih investicija (SDI) bio je visok, na oko šest odsto BDP-a u proseku između 2015. i 2021. Ukupan iznos SDI iznosio je 72 milijarde evra na kraju 2021. godine, od čega 60 odsto iz zemalja EU. Očekuje se da će ukupne investicije u narednih pet godina dostići 26 odsto godišnjeg proseka BDP-a, prema prognozama MMF-a iz oktobra 2022. Privlačnost SDI treba da se održava strukturnim reformama i sustizanjem razvijenije Evrope kroz proces proširenja EU. U fazi novih rizika i povećane neizvesnosti, zapadni Balkan treba da iskoristi svoje čvrste odnose s ekonomijama EU i da ih dodatno ojača, kao sidro za otpornost i održivi razvoj.

Da li je i koliko Srbija napredovala u sprovođenju Zelene agende?

Od usvajanja Zelene agende u oktobru 2020. Srbija je napravila napredak u ovoj oblasti, ali treba da nastavi dalje da zelenu tranziciju, efikasnost resursa, zaštitu prirode i klimatske akcije stavlja u centar ekonomskih aktivnosti. Srbiji je potrebna institucionalna struktura da bi upravljala zelenom agendom i usvojila ambiciozni Nacionalni plan za energiju i klimu, u skladu s ciljem nulte emisije štetnih gasova iz Evropskog zelenog dogovora za 2050, kao i da pojača napore na implementaciji i sprovođenju zakonodavstva za zaštitu životne sredine i klimu.

Verujemo da će energetski paket EU od milijardu evra, koji obuhvata direktan doprinos Srbiji od 165 miliona evra, pored rešavanja najhitnijih energetskih potreba, pomoći zemlji da poveća nezavisnost u snabdevanju, kao i udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu. EIB ostaje posvećen podršci Srbiji na putu ka dekarbonizaciji.

Kompanije na zapadnom Balkanu izašle su iz pandemije s gubitkom od 29 odsto prometa i devet odsto radne snage, a samo tri odsto njih podnelo je zahtev za stečaj ili trajni prestanak rada. Međutim, rat i, posledično, ekonomska kriza testiraju otpornost kompanije. Šta je obrazac održivog rasta za MSP?

Na osnovu rezultata našeg istraživačkog izveštaja „Poslovna otpornost u pandemiji i dalje”, koji su zajednički objavili EIB, EBRD i MMF, značajna podrška politikama tokom pandemije pomogla je da se spreče bankroti velikih razmera na zapadnom Balkanu. Nedostatak pristupa finansiranju nastavlja da ograničava rast MSP u regionu. Finansiranje mladih inovativnih firmi i startapa ometaju nedostatak kreditne istorije i oslanjanje na nematerijalnu imovinu koju je teško obezbediti. Štaviše, rat u Ukrajini je uticao na zapadni Balkan kroz različite kanale prenosa, posebno više cene roba, uključujući hranu, što je podstaklo inflaciju i pogodilo raspoložive prihode. Centralne banke su odgovorile na veću inflaciju podizanjem referentnih stopa. To je dovelo do strožih uslova finansiranja, a jaz između potražnje i ponude kredita za mala i srednja preduzeća se povećao.

Prema ovom istraživanju, trgovina s razvijenim ekonomijama, informacije i stručnost stečena kroz globalne lance vrednosti i pristup stranoj tehnologiji podstakli su inovacije i konkurentnost u regionu i to treba da ostane prioritet za dalju transformaciju. Ekonomije zapadnog Balkana generalno više ulažu u inovacije nego druge evropske susedske zemlje, iako tim procesom dominira prilagođavanje tehnologija razvijenih u drugim zemljama.

Prelazak na ekonomiju s neto nultom emisijom ugljenika trebalo bi da bude ključni prioritet za energetsku sigurnost i buduću konkurentnost, iako firmama nedostaju podsticaji za ozelenjavanje svojih poslovnih modela. Naše istraživanje preduzeća pokazuje da postoji ograničena svest među MSP o pitanjima životne sredine: samo 21 odsto MSP ulaže u energetsku efikasnost, a među onima koji nisu usvojili klimatske mere 59 odsto firmi smatra da takva ulaganja „nisu prioritet”. Zarad usvajanja obrasca održivog rasta trebalo bi da se usvoje mere koje će poboljšati pristup finansijama i povećati svest menadžera i kapacitete. Više se mora učiniti i na kvalitetu poslovnog okruženja, koje pati od visoke neformalnosti, političke nestabilnosti i neophodnosti rekvalifikacije radne snage.

Koliko ste novca izdvojili za finansiranje MSP u Srbiji i koliko preduzeća je u nemogućnosti da koristi vašu pomoć?

Do danas smo uložili 2,6 milijardi evra u srpska mala, srednja preduzeća i preduzeća sa srednjom kapitalizacijom, pomažući im da se prošire i rastu, kao i da usvoje zeleni i digitalni model.

Nastavak razvoja finansijskog sektora od suštinskog je značaja ne samo za podršku firmama tokom krize, već i za ublažavanje kreditnih ograničenja, koja utiču na rast kompanija. Prema našem istraživanju preduzeća, 34 odsto firmi na zapadnom Balkanu u proseku je kreditno ograničeno, uglavnom zbog nepovoljnih kamatnih stopa, komplikovanih procedura i nedovoljne veličine kredita. Situacija bi se mogla dalje pogoršavati jer banke u regionu signaliziraju pooštravanje uslova kreditiranja usled trenutnih neizvesnosti.

Ciljana finansijska i savetodavna podrška može da smanji ograničenja i poveća mogućnosti za ulaganja firmi, posebno za mlade i inovativne firme. Ovo bi povećalo otpornost preduzeća na šokove i doprinelo ublažavanju trenutno visokih rizika.

Kako prema vašoj oceni Srbija napreduje u oblasti digitalizacije i inovacija i može li da računa na vašu podršku?

Na zapadnom Balkanu „EIB Global” podržava istraživački i naučni sektor sa 200 miliona evra. Sredstva su opredeljena za sanaciju naučnih laboratorija, univerziteta i objekata, uključujući izgradnju naučnotehnoloških parkova u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, koji već doprinose razvoju inovacione platforme i veština u širem regionu.

Sa 70 odsto izvoza u EU, zapadni Balkan je blisko povezan s evropskom ekonomijom. Ipak, fiskalna i eksterna pozicija zemalja u regionu je narušena, a novi šokovi testiraju ekonomsku otpornost. U kontekstu kovid krize, kombinovana nacionalna i EU podrška pomogla je stabilizaciji i oporavku ekonomija. Međutim, strukturalne slabosti i dalje postoje, jer kvalitet poslovnog okruženja pati od visoke neformalnosti, političke nestabilnosti i slabe vladavine prava. Izgledi za članstvo u EU svih zemalja regiona jačaju implementaciju reformskih programa, pomažu stabilizaciji političkog okruženja regiona i povećavaju njegovu privlačnost za strane investicije, što bi pospešilo ekonomski rast i životni standard.

Ozelenjavanje privrede je ključno za obezbeđivanje konvergencije sa zemljama EU. Fosilna goriva i dalje čine oko tri četvrtine primarnog snabdevanja energijom, a energetski intenzitet BDP-a i dalje je relativno visok. Stoga će diverzifikacija energetskog miksa biti ključna u budućnosti. Trgovina s razvijenim ekonomijama, posebno s EU, pristup informacijama i stranoj tehnologiji, kao i stručnost stečena kroz globalne lance vrednosti, od presudnog su značaja za podsticanje inovacija u regionu, poboljšanje dostupnosti kvalifikovane radne snage i povećanje međunarodne konkurentnosti.

EIB podržava proces pridruživanja, u najvećoj meri kroz Ekonomski i investicioni plan EU za region, s fokusom na podršku za zelenu agendu, digitalnu tranziciju, povezivanje i MSP. U praksi, to znači da će „EIB Global” nastaviti da podržava revitalizaciju osnovne infrastrukture u oblasti energije, transporta, vodovoda, zdravstvene zaštite i obrazovanja, uz obezbeđivanje pristupačnog finansiranja i za privatni sektor.

Da li će industrijski plan za Zeleni dogovor za eru neutralnosti uspeti da održi EU u globalnoj trci za subvencije zelenoj industriji? Uspevaju li evropske inovacije da idu ukorak s američkim i kineskim?

Niz šokova testira evropsku ekonomiju, koja treba da ubrza svoj odgovor na klimatsku tranziciju, digitalizaciju i konkurentnost, za šta su potrebna dalja ulaganja. U ovoj tranziciji ključni fokus je na inovacijama, a posebno na tehnologijama koje su povezane s klimatskom tranzicijom. Sadašnje makroekonomsko i političko okruženje otežava sprovođenje potrebnih investicija usred pritisaka fiskalne konsolidacije i visoke neizvesnosti. Postoji jaz između Evrope i SAD od globalne finansijske krize, koji je još prisutan. Ovaj jaz je uzrokovan većim ulaganjem SAD u mašineriju, opremu i inovacije, posebno u opremu informacione i komunikacione tehnologije (u uslužnom sektoru) i intelektualnu svojinu (u javnom i odbrambenom sektoru). Podaci iz EIB istraživanja o investiranju (EIBIS) takođe pokazuju da kompanije iz EU znatno manje ulažu u usvajanje novih tehnologija i praksi nego američke firme.

Prema našem najnovijem Izveštaju o investicijama 2022/2023, Evropa zaostaje za SAD u digitalnim inovacijama, ali je na čelu inovacija u oblasti zelenih tehnologija i veština, što postaje kritično za buduću konkurentnost. U patentiranju zelenih tehnologija glavna snaga Evrope leži u oblastima održive mobilnosti, pametnih mreža i energije vetra, dok je na istom nivou sa SAD i Kinom po pitanju skladištenja energije. Da bi ostala konkurentna, Evropa će morati da konsoliduje svoju poziciju i proširi svoje učešće u visokosofisticiranim tehnologijama.