Pjer Žalica: Kakav svet će biti, zavisi od nas pojedinačno

Film „Praznik rada” scenariste i reditelja Pjera Žalice biće premijerno prikazan večeras u okviru Gala programa na 51. Festu u mts Dvorani.

Dirljiv film prikazuje Armina koji posle 10 godina provedenih u Nemačkoj dolazi sa trudnom ženom u Sarajevo, uoči prvomajskih praznika. Želi da iznenadi oca Fudu, ali njega nema kod kuće. Saznaje ubrzo da je uhapšen, zbog navodnog zločina tokom rata. Komšiluk je u neverici, Armin želi da sazna istinu, a istovremeno komšije prave planovi o proslavi Praznika rada.

Žalica je na konferenciji za novinare rekao da je njemu svaki život bitan, da su, po njemu, svi ljudi braća bez obzira na kulturu, veru, naciju i da je jedino ispravno načelo onako kako je Kant pisao „zvezdano nebo nada mnom, moralni zakon u meni”.

Pitanje identiteta se, kako je kazao, postavlja u BiH na dnevnom nivou, čovek je konstantno pod tom vrstom opterećenja da li treba postupiti onako kako razum i srce nalažu ili kao pripadnik plemena i kako vođa kaže.

„Kakav svet će biti, zavisi od nas pojedinačno. Ispravne stvari su univerzalne”, naglasio je Žalica uz konstataciju da se, na žalost, sve više ide linijom manjeg otpora i prihvatanjem onoga šta kaže vođa.

Muhamed Hadžović rekao je da je njegov lik Armin pobegao iz zemlje i da se vraća da bi razrešio neke svoje dileme kao i da danas ima sve više ljudi, ne samo mladih koji žele da odu u inostranstvo i što govori o svetu u kome živimo.

Jasna Žalica sjajno je predstavila lik Mume, žene koja na prvi pogled voli sve da zna, tračari, deluje i grubo ali je u dubini duše zakopala bol koja nikad neće proći. Kako je rekla, Muma je podseća najviše na „neku zverku koja daleko, skrivena liže svoje rane, a onda izađe među svet i reži”.

Branka Katić, koja tumači Gagu, devojku uhapšenog Fude, istakla je da bi svet bio mnogo bolje mesto kada se ne bi svađali i ubijali zbog različitih nacija, vere, kulture…

Film je snimljen za pet, šest nedelja u otežanim okolnostima jer je virus korona još bio vrlo prisutan. Budžet je bio, kako je reditelj rekao, uobičajen balkanski, od nekih milion evra i snimljen je u koprodukciji BiH, Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije. Zanimljivo je da je snimljen u istom dvorištu zgrade u kojoj je Pjer Žalica odrastao.

Nemačko-američkom glumcu Udu Kiru biće uručena večeras međunarodna počasna nagrada „Beogradski pobednik”. Danas i sutra festovska publika moći će da pogleda gorko-slatku komediju u kojoj legendarni glumac igra jednu od glavnih uloga „Moj komšija Adolf” izraelskog reditelja Leona Prudovskog.

Kir se prisetio upoznavanja i rada sa mnogim čuvenim rediteljima od Rajnera Fasbindera do Larsa fon Trira. Rekao je da i mu nagrade uvek znače i da voli da ih, kako je po malo šaljivim tonom ispričao, čuva u kupatilu jer kada mu gosti dođu oni u nekom trenutku uvek odu tamo i potom oduševljeni i fascinirani izlaze odatle. Ponovio je više puta da želi danas ili sutra da vidi Oliveru Katarinu sa kojom je pre 50 godina snimio prvi film „Znak đavola”. Ona je bila veštica, on lovac na veštice.

U tursko-nemačko-srpskoj koprodukciji snimljen je film „Sneg i medved” rediteljke Seldžen Ergun, a govori o ženi u patrijarhalnoj sredini suočenoj sa dilemom ostati ili otići. Kako je rediteljka novinarima rekla, inspiracija za njen prvi igrani film potekla je iz njenog osećaja i pitanja da li da čovek ostane i radi to što misli da treba bez obzira na svojevrsno neprijateljsko okruženje ili otići.

Pohvalila je tonsku ekipu iz Srbije koja je radila u vrlo teškim uslovima, jer je, kako je navela, bio veliki sneg i hladno.

Publika od danas do 2. marta može da pogleda film u mts Dvorani, Domu omladine i Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Džek Spring, britanski reditelj filma „Milioner na tri dana” koji je na programu danas i 5. marta u okviru programa Fest specijal rekao je na konferenciji za novinare da su na njegov stil u vizuelnom smislu uticali Gaj Riči i Ves Anderson. Upitan smeta li mu kada ga porede sa Gajem Ričijem, odgovorio je da to shvata kao kompliment ali da osim prvih pet minuta filma ništa ne podseća u filmu na Ričija.

Glumac iz Alžira Salim Kisari govorio je o filmu Munije Medo „Hurija”, a što u prevodu znači sloboda. Film će biti prikazan danas u Domu omladine, 1. marta u DKC-u i 4. marta u mts Dvorani u okviru Fest fokusa.

Film je priča o potrazi za sobom, o položaju žena u Alžiru. Sve je, kako je Kisari rekao, počelo kao san koji se potom raspršio i kao posledica dolazi do gubitka slobode.

Prema njegovima rečima, međunarodni film doživljava renesansu jer je veliki broj žena prisutan, što je, dodao je, i lepo i korisno za film.

Kisari je rekao da se glavna glumica za ulogu spremala godinu dana, da je plesačica koja radi sa Bijonse pripremala.

Film prikazuje Huriju, talentovanu plesačica koja sanja da se pridruži Alžirskom nacionalnom baletu. Da bi sastavila kraj s krajem, danju radi kao čistačica, a tokom noći se kladi u tajnim tučama. Nakon što je napadnuta, budi se u bolnici, a prognoza je mračna: ne može da govori i sigurno je da nikada više neće plesati. U centru za rehabilitaciju upoznaje druge žene koje su doživele slične tragedije. Hurija odlučuje da im pomogne da prevaziđu svoja ranjena tela i usprave se tako što će ih naučiti da plešu.