„Politiko": Vučić pred teškim izborom

Predsednik pažljivo bira svoje reči, komunicirajući isto toliko u nagoveštajima i verbalnim podsticanjima koji obećavaju zaključak - ali uvek na kraju odugovlači, -  tako pocinje tekst o Vučiću i Srbiji na portalu „Politiko” (Politico.eu).

Da li treba da prigrli Evropu, ili da nastavi da priprema Srbiju za članstvo u EU, istovremeno održavajući bratske veze sa svojim tradicionalnim slovenskim saveznikom, Rusijom?

Vučićevi neprijatelji se ljute na njegovo odbijanje da se pridruži zapadnim sankcijama Rusiji. „Do sada, čak ni brutalni rat u Ukrajini nije naterao predsednika Srbije Aleksandra Vučića da promeni kurs,“ tvrdi Dimitar Bečev, gostujući saradnik Karnegi Evropa. On je napomenuo da je Beograd prepun imućnih Rusa i Rusa srednje klase koji koriste prednosti svakodnevnih letova, bezviznog režima i nezahtevnih pravila boravka.

Vučić je neposredno pre odlaska iz Beograda u Minhen rekao srpskoj televiziji da je Srbija između čekića i nakovnja. A na pitanje „Politika” - da li je došao trenutak da Srbija odluči, odgovorio je: „Od mene ćete dobiti jednu rečenicu: Srbija će ostati na putu ka EU. U redu, sami donesite zaključke. Ali mislim da me razumete.”

Karakteristično pognuvši glavu radi naglašavanja, zatim je dodao: „Imaćemo teških izbora u budućnosti, bez sumnje. To je sve što mogu da kažem.”

Dok je odlazio za Minhen, na Instagramu je primetio da ide na konferenciju na „teške sastanke“.

Srpski predsednik pažljivo bira reči, komunicirajući isto toliko u nagoveštajima i verbalnim podsticanjima koji obećavaju zaključak.

Da li je to pokazatelj da on i dalje želi da deluje u oba smera, ili pokazuje da se lider približava istorijskoj odluci? Njegovi savetnici ukazuju na ovo drugo, dok njegovi kritičari tvrde da on još uvek sledi „strategiju stalnog igranja Zapada i srpskih umerenih protiv Moskve i njegove domaće desničarske baze“, kaže Ivana Stradner, analitičarka Fondacije za odbranu demokratija.

I to je možda tako, ali u turbulentnoj političkoj karijeri dugoj preko 30 godina, Vučić je napravio neke velike zaokrete — od kojih je poslednji ušao u razgovore o „normalizaciji“ odnosa između Srbije i Kosova, čija je nezavisnost ne priznaju ni Beograd ni Moskva.

A u ponedeljak su Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti konačno prećutno odobrili plan koji je uz posredništvo EU i podržan od Sjedinjenih Država, kako bi se dugoročno poboljšale veze. Iako je, govoreći posle predsedavanja razgovorima u Briselu, visoki predstavnik EU Žozep Borel takođe rekao da je „potrebno više posla“, a dvojica lidera će se ponovo sastati sledećeg meseca.

Pregovori o Kosovu bili su predstavljeni i na Vučićevom bilateralnom sastanku sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom tokom Minhena, a jedna od tačaka problema je stvaranje asocijacije opština sa srpskom većinom na Kosovu i sporovi oko obima njenih ovlašćenja.

„Ono što mogu da kažem je da su [Amerikanci] želeli da čuju našu stranu. Pokazali su poštovanje prema tako maloj zemlji kao što smo mi. A znamo šta očekuju; ali oni takođe znaju šta mi osećamo o bezbednosti i bezbednosti naših ljudi na Kosovu“, rekao je on.

U međuvremenu, Blinken je sednicu opisao kao „produktivnu”, podvlačeći da „delimo želju Srbije za budućnošću sa EU”. I važno je napomenuti da su zvaničnici Evropske komisije poslednjih nedelja tvitovali prijateljske komentare o Srbiji — muziku za raspoloženje koja bi mogla da bude uvertira da Vučić donese svoju veću „tešku odluku“ van Kosova, odnosno dilemu sa kojom se suočava prilikom izbora evropskog puta. ili održavanje bliskog prijateljstva sa Rusijom.

S jedne strane, on sa ponosom govori o tome da Srbija privlači strane investicije. „Kao što znate, prošle godine smo privukli 4,4 milijarde evra, što je mnogo više od mnogih zemalja srednje veličine Evropske unije. A većina tih investicija došla je iz EU“, rekao je on. Fič je nedavno ponovo potvrdio rejting Srbije BB+ i pohvalio njen „kredibilan okvir makroekonomske politike, opreznu fiskalnu politiku i nešto jače upravljanje“ — iako je postavio ove faktore protiv visokog neto spoljnog duga i upozorio da „geopolitički rizici traju“.

To pokazuje da će napredovanje „evropskim putem” biti od ključnog značaja za Srbiju ekonomski. A zvaničnici EU su naglasili da svaki napredak ka pridruživanju zavisi od usklađivanja Beograda sa spoljnom politikom bloka.

S druge strane, Rusija je tradicionalni saveznik koji podržava Srbiju u vezi sa Kosovom, a istraživanja javnog mnjenja od invazije Ukrajine ne obećavaju zaokret Zapada.

Četiri meseca nakon rata u Rusiji, istraživanje je pokazalo da bi 51 odsto Srba odbilo članstvo u EU, dok je samo 34 odsto reklo da bi glasalo za pridruživanje. A u toj anketi ruski predsednik Vladimir Putin našao se na vrhu liste omiljenih lidera. Slično, istraživanje Nev Third Vai iz jula 2022. pokazalo je da se 66 odsto Srba oseća bliže Moskvi nego Zapadu, a 40 odsto želi da se pregovori o članstvu sa EU okončaju. Rezultati su takođe pokazali da 59 odsto Srba krivi Zapad za rat u Ukrajini, pri čemu 23 odsto krivi Rusiju, a 18 odsto kaže da Moskva i Zapad dele odgovornost.

Dakle, nije jasno kako Vučić može da napusti Rusiju i svim srcem prigrli Evropu — čak i ako to zaista želi.

U međuvremenu, Rusija vrši hibridni pritisak i na Vučića. Dva dana pre Minhena, stotine srpskih nacionalista i proruskih aktivista povezanih sa paravojnom Vagner grupom okupilo se u Beogradu, zahtevajući prekid procesa normalizacije sa Kosovom. Noseći transparente sa parolama „Kosovo je srce Srbije“ i „Izdaja Kosova je izdaja Rusije!“ demonstranti su Vučiću pretili smrću.

Lider krajnje desnice Damjan Knežević — organizator nemirnog mitinga koji je javno podržao Vagnerovu grupu, koja je regrutovala u Srbiji — kasnije je uhapšen i optužen za podsticanje na nasilje.

Ovi protesti su ga i dalje očigledno uznemirili kada smo seli — kao i Vagnerovo regrutovanje Srba. „Ne treba mi Vagnerova podrška; Ne treba mi da mi aplaudiraju ili kritikuju”, rekao je, iritiran jedini put u našem razgovoru. Srbi koji su regrutovani da se bore u Ukrajini „biće uhapšeni kada se vrate u Srbiju i budu na dohvat ruke naših institucija. U prijateljskoj zemlji se tako ne regrutuje“, dodao je on.

Ali, kao i njegove pristalice, Vučić je i dalje očigledno ogorčen zbog gubitka Kosova. On naglašava da Srbi, koji su doživeli NATO bombardovanje tokom rata na Kosovu 1999. godine, mogu da saosećaju sa Ukrajincima. U Srbiji se o Ukrajincima ne može čuti nijedna loša reč“, rekao je on.

Ali, takođe je primetio da Srbi vide dvostruke aršine: „Od prvog trenutka smo osudili ono što se dogodilo 24. februara. I uvek smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine. I danas mogu da vam potvrdim da je Krim, Donbas, Herson deo Ukrajine. Njegova pritužba — a po njemu i ona mnogih Srba — odnosi se na dvoličnost i da je teritorijalni integritet Srbije jednako važan, ali je ignorisan. „To je naš najveći politički i psihološki problem“, rekao je on.

Dakle, Vučićeva borba oko njegove „teške odluke“ uključuje njegovu glavu, srce, dugotrajnu ljutnju na kosovski rat i, kako je sam priznao, tvrdoglav otpor da bude navučen na izbor, zaključuje „Politiko” (Politico.eu).