Kako se menja žena

Televizija je neprekidna tekuća traka koja, bez obzira na godišnja doba, obavezno liferuje istu količinu robe određene kapacitetom, standardima i licencama proizvođača. Proizvodni program donekle se prilagođava sezoni. Ali, i kad dođu letnji meseci raspusta i odmora, ponuda ne sme da ostane bez prestižnih robnih marki, odnosno glavnih zaštitnih znakova pojedinih kuća. A kako i autori tih „brendova” imaju pravo na letnji predah, postavlja se pitanje šta staviti u TV izlog.

Rešenje je nađeno po ugledu na „autlet” prodavnice u kojima se, po sniženim cenama, nude modeli iz prošlogodišnjih kolekcija. Jesu originali – ali ne i premijere. A da bi se ovim reprizama dalo na značaju, obično se plasiraju kao nešto naročito probrano, po principu „najbolje od...'' iliti „the best of”.

Neke od takvih emisija nije naodmet pogledati ponovo. Primera radi, neki od gostiju Snežane Dakić, Vesne Dedić, Tanje Peternek-Aleksić, Mirjane Bobić-Mojsilović zanimljivi su i u ponovljenom susretu, mnogo šta čak postaje i upečatljivije prilikom drugog gledanja. Novi utisci i dodatna značenja mogu biti dobra strana povratka već viđenom što neretko potvrđuju reprize naslova iz dramske, dokumentarne, muzičke TV arhive. Samo što i tu ima ponavljanja bez pokrića i učestalosti bez smisla....

Još jedan postupak, ovog puta preuzet od filma, koristi televizija kao mogućnost da obezbedi publici zabavnije i lakše „letnje sadržaje”. Reč je o takozvanom „filmu o filmu”. Kao što se beleži snimanje atraktivnih kinematografskih dela koja unapred privlače pažnju javnosti, ili za koje se pretpostavlja da će postati „blokbasteri”, tako se i televizija okreće pozadini svojih „hitova”, zalazi u „bekstejdž” popularnih serija.

Uradila je to, između ostalih, i televizija „Pink” pozabavivši se serijom „Menjam ženu”. Šta je mogao biti motiv ove vrste demistifikacije, odnosno razotkrivanja nastanka emisije iz žanra „rialiti šou” koji bi morao da podrazumeva visok stepen autentičnosti, neposrednosti, spontanosti, iskrenosti – ili bar da fingira takav pristup zbivanjima i realnosti?

Možda je reč o pokušaju da se zadovolji radoznalost publike, njeno zanimanje za dodatne pojedinosti o intimi ili iskustvima aktera dobrovoljne bračne razmene. Moguće da je u pitanju želja da se javnosti predstave članovi TV ekipe i značaj njene uloge za krajnji ishod poduhvata. Reklo bi se i da je bar jedan cilj bio odbacivanje sumnji u prirodu odnosa koji se uspostavljaju između domaćih i gostujućih „supružnika”, naglašavanje bezazlenosti i dobrostivosti u životu ove dogovorene i privremene porodične zajednice. Organizatori, dramaturzi, reditelji isticali su da je sve samo zabava i šala, muževi i žene da je sve samo druženje i prijateljstvo. Prvi su govorili o selekciji kandidata, pripremama, treninzima i uputstvima, a drugi o upoznavanju i prilagođavanju, opuštanju, navikavanju, uživanju...

Jedino decu niko ništa nije pitao. A i ona su deo ovog eksperimenta odraslih. Valjda se naknadno neće ispostaviti neka kolateralna šteta.