Sve je više stradale baštine u Turskoj i Siriji

Veliko je pitanje koliko je tačno lokacija kulturne baštine nepovratno stradalo, koliko ih je oštećeno, a koliko je netaknuto nakon što se tokom prošlog meseca u delovima Turske i Sirije desilo nekoliko razornih sukcesivnih zemljotresa tokom kojih je, prema sadašnjim podacima, poginulo više od 46.000 ljudi, a više od 93.000 zgrada je kompletno ili delimično srušeno.

Nove informacije o sve većoj šteti i porušenim spomenicima kulture pristižu svakodnevno, a Unesko je objavio da je uveliko u toku proces procene štete u meri u kojoj je to trenutno moguće (posredstvom satelitskih snimaka). Kako piše „Vašington post”, ekipe Uneska uskoro će se i fizički uputiti ka lokacijama koje su na Listi svetske baštine ove organizacije ili onima koje čekaju da to postanu, ali će poduhvat biti zahtevan posebno imajući u vidu tragičnu situaciju na terenu u Siriji, koja je već devastirana građanski ratom iz 2012. i međunarodnim sankcijama koje su uspostavljene protiv režima Bašara el Asada. Unesku će biti na raspolaganju Fond za vanredne situacije, biće utvrđene i dugoročne potrebe, budžeti za te svrhe, a pomoć će biti prikupljena ako zatreba i putem akcija sakupljanja donacija.

Kada je reč o Turskoj, nepobitno je potvrđeno ozbiljno oštećenje zamka Gazijantep u istoimenom gradu (čekao da bude na listi Svetske baštine Uneska), kao i šteta na utvrđenju u turskom gradu Dijarbakir i u Hevsel vrtovima u blizini utvrđenja (na Listi svetske baštine Uneska), a uz to ugrožene su brojne bogomolje u pomenutom Gazijantepu, Malatiji i Adijamanu. U poslednjem pomenutom gradu, a prema izveštajima koje je objavio „Artnewspaper”, još je nepoznata sudbina poznatog mauzoleja posvećenog kralju Antiohu, prvom na planini Nemrut (na Listi svetske baštine Uneska). Mada o tom području ima najmanje izveštaja, izvesno je da je najviše lokaliteta kumulativno stradalo u provinciji Hataj – centar grada Antakije gotovo potpuno je sravnjen sa zemljom. U njemu su se nalazile Antakijska sinagoga, pravoslavna Crkva Svetog Petra i Pavla, a posebno je istaknut značaj Habib i Nekar džamije – sve tri građevine su potpuno u ruševinama. Nekim čudom Arheološki muzej u ovom gradu, poznat po obimnoj kolekciji rimskih mozaika, opstao je, mada je delimično oštećen jedan deo zgrade.

Glavna briga u Siriji za Unesko će biti Alepo, koji se smatra jednim od najstarijih u kontinuitetu naseljenih gradova na svetu, a prema navodima prenetim u „Vašington postu”, stari centar Alepa i Citadela (na Listi svetske baštine Uneska od 1986. a na Listi ugrožene svetske baštine od 2013. godine) značajno su stradali. Na samoj građevini ozbiljno su oštećeni zidovi i kula, kao i okolne ulice. Neke od istorijski važnih pijaca su pretrpele takođe značajnu štetu, kao i Palata Bajt Gazalah iz otomanskog doba. Prema preliminarnim podacima Uneska, još dva lokaliteta na njihovoj Listi svetske baštine – Tvrđava vitezova i Saladinova citadela – sada imaju pukotine na zidovima i kule su im se srušile, dok je takođe zabrinjavajuće stanje u gradovima Hama i Tartus, u kojima se nalaze lokaliteti koji bi mogli biti dodati na Listu svetske baštine ove organizacije.