Nevina privlačnost, primamljiva nevinost

Ko još od muškog sveta ne uzdahne samo na pomen imena i lika Nastasje Kinski, jedne od najlepših svetskih glumica nemačkog roda, zbog koje se trčalo u bioskope i uživalo u onome što je darivala na velikom filmskom platnu.

Ikona jednog filmskog vremena i seks-simbol jednog doba, koja prirodnom lepotom zrači i danas, na 51. Festu dobija „Zlatni pečat” Kinoteke za sveukupni doprinos filmu, a u njenu čast u okviru programa „Fest klasik” biće prikazan i legendarni film Romana Polanskog „Tesa” (1979) sa Nastasjom u naslovnoj ulozi, koja joj je i donela planetarnu slavu.

Rođena u Berlinu (1961) od oca slavnog glumca Klausa (za kojeg će se kasnije otkriti i da je imao neprikladne afinitete prema svojim kćerkama) i glumice Rut Brigite Tocki, Nastasja je posle razvoda roditelja zajedno sa majkom živela u jednoj minhenskoj komuni (od 1968) i već sa 13 godina postala model, a uskoro i glumica u liku Minjon u filmu Vima Vendersa „ Pogrešan pokret”. Inače, sa Vendersom je radila i u kultnom filmu „Pariz, Teksas” i u „Tako daleko, a tako blizu”, a pamte se i njena, u to vreme šokantna, maloletnička obnažena uloga u filmu „Đavolja kćerka”, ali i njene saradnje sa Frensisom Fordom Kopolom i Polom Šrederom i njena glumačka školovanja u Rimu, Karakasu, Parizu, Americi (glumački studio Lija Strasberga), jer je redovnu školu napustila još sa 16 godina, a tada se i dogodio taj sudbinski (i ljubavni i poslovni) susret sa 28 godina sa rediteljem Romanom Polanskim.

Snimila je više od 60 filmova, a svoju prvu glavnu ulogu imala je baš u „Tesi” Polanskog. U tom filmu, rađenom prema jednom književnom klasiku o mladoj ženi, čiji se život okreće ka tragičnom zbog veze sa dvojicom muškaraca, Nastasja Kinski podarila je ulogu zapanjujuće emocionalne snage. Još u tom filmu se videlo njeno veliko glumačko umeće koje je pratilo i stapalo se sa fizičkom lepotom. Kinski je još tu mogla da se prebacuje između nevinosti i čiste telesnosti u bezvremenski prostor klasičnih lepotica kakve su bile, recimo, Greta Garbo ili Ingrid Bergman. Polanski je tek bio stigao u Evropu prognan iz Amerike zbog optužbi silovanja maloletnice, kada je upoznao takođe maloletnu Nastasju i snimio sa njom „Tesu”.

Govoreći nedavno o ovoj svojoj presudnoj glumačkoj ulozi Nastasja Kinski je rekla: „Često su me pitali da li sam se osećala zastrašenom što sam u takoj ranoj mladosti bila centar tako velikog filma. Mogu da kažem i da i ne. Da, jer je rađen po klasičnom romanu i radio ga je najveći reditelj toga vremena. Ne, jer mi je Roman ukazao veliko poverenje i pristupao svemu vredno i ozbiljno. Kada smo sa filmom stigli u Kan, pred samu premijeru mi je rekao: ’Ovo će biti važno vreme za tebe i tvoje odrastanje i zato budi jaka i znaj da smo svi zajedno u ovome.’ I zaista je tako i bilo.”

Na Kanskom festivalu te godine osim „Tese”, prikazivao se i Šlendorfov „Limeni doboš” i Kopolina „Apokalipsa danas” i glumica se priseća kako je još tada počelo prijateljstvo sa Kopolom i njegovom porodicom, a nešto kasnije je došlo do saradnje sa ovim rediteljem u projektu „Jedan od srca” (1981). Već 1982. godine sledi još jedna velika, magična i ključna uloga Nastasje Kinski. Ona u kultnom filmu „Ljudi mačke” Pola Šredera, koji je te godine oborio s nogu i tadašnju Festovu publiku kao ozbiljna i odlučna bajka za odrasle o nevinoj mladoj ženi koja od svog brata (Malkom Mekdauel) saznaje da potiče iz rase hibrida ljudi i pantera, osuđenih da se vrate u svoje ubilačko mačje stanje dok vode ljubav sa bilo kim izvan sopstvene krvne loze. U ovom filmu o seksu, nasilju, poeziji, filozofiji i elegantnim vizuelnim prikazima takvih ekstrema, Nastasja je dala svoju glumačku krv i meso, a prisećajući se ovakve uloge kaže: „Bilo mi je lepo, kao san. Bilo je i proganjajuće, zalazak duboko u nepoznato. Šreder je veliki i tihi pisac, a sada je režirao ovo unutrašnje putovanje životinjske ljubavi i snova i naših zabranjenih strana. Ljudi zarobljeni u životinji od čega ne mogu da pobegnu ili obrnuto. A kako bih inače upoznala i Dejvida Bouvija koji je otpevao ključnu pesmu u ovom filmu...”

Većina filmova u kojima je igrala bili su tokom godina beogradskog Festa prikazivani na njemu. Beogradsku nagradu je i više nego zaslužila i lepo je ponovo videti njeno lice, jer već duže živi povučeno od velike i bučne filmske scene, prateći odrastanje svoje dece iz tri različite veze...