Nema kraja sukobljavanju Amerikanaca i lidera Srpske

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – „Amerika je najsrećnija zemlja na svetu jer nema američkog ambasadora”, šala je koju je sa društvenih mreža preuzeo predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i poslužio se njom kako bi pokušao da opiše utisak koji deo političkih elita u Republici Srpskoj gaji prema angažmanu diplomatskih poslanika Amerike i pojedinih zapadnih zemalja.

Duhovita opaska ujedno je bila odgovor na čestitku američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija upućenu građanima povodom Prvog marta, koju je lider vodeće srpske partije u BiH „doživeo kao uvredu” jer smatra da treba da se slavi kraj, a ne početak ratnih sukoba.

Ovakav odnos i tinjajući sukob između lidera Srba i američkih predstavnika postao je konstanta odnosa srpskih vođa iz BiH i američkih predstavnika u ovom delu sveta. Pozadina za nerazumevanje i odnos koji se može opisati, na primer, i Dodikovom gestom preskakanja prethodne američke ambasadorke prilikom rukovanja s gostima u Donjoj Gradini, ne skriva se samo u tome što Srbi i Amerikanci drugačije gledaju na politička pitanja u vezi sa BiH ili u svetu. Dodikova „retorika” para uši Amerikancima do te mere da su ga stavili na listu sankcionisanih jer u njoj vide potkopavanje mirovnog sporazuma, što u Banjaluci čitaju kao izbledeli alibi za propagandu kojom svojim diplomatama na terenu obezbeđuju nastavak delovanja u kojem se kroz „pravljenje babaroge” od srpskih lidera tupi otpor za delovanje njihovih predstavnika u zemlji koja je pod zapadnim protektoratom, ali je ipak suočena s optužbama o ruskom uticaju koji navodno opredeljuje sudbinu zemlje.

Na jedan od intrigantnijih detalja iz živopisnih odnosa Dodika i američkih predstavnika predsednik RS podsetio je javnost pre neki dan, rekavši za beogradske medije kako su zvaničnici SAD, pre svih Gabrijel Eskobar, otvoreno nudili Željki Cvijanović da „okrene leđa” Miloradu Dodiku i da ga izda. Cvijanovićeva je, tvrdi Dodik, tu priču odbila, a on je dodao da se to „ubeđivanje” graničilo s mobingom. Istakao je da to nije jedini takav slučaj. Tvrdi da je i pre bilo situacija da ga predstavnici SAD pozovu na neki sastanak u Sarajevu, a da se tamo volšebno zadesi i neko iz njegove stranke. „Pitam ga: ’Šta ćeš ti ovde, ko te zvao?’ Pa zvali su ga Amerikanci”, rekao je Dodik i naveo kako se o tome mora povesti računa. „Meni je to bilo jasno i tada, ali je to onda postalo otvorenije.”

Najnovija prepirka Dodika i američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija ponovo je podsetila javnost na nesporazume Banjaluke i Vašingtona. „Potpisivanjem Dejtonskog sporazuma BiH je oduzet suverenitet, pravo da odlučuje, da se opredeljuje. To su za nju uvek radili tipovi poput Marfija, a onda svakog 1. marta cinično čestitali ’dan nezavisnosti’”, rekao je Dodik. Marfijeve tvrdnje da BiH pripada Zapadu za Dodika su „puste želje ambicioznog ambasadora, ili on možda nešto zna a nije nam rekao”.

„Srpska pripada svojim građanima, i ima prijatelje i na zapadu i na istoku i to Marfi zna i to ne može da promeni”, kaže Dodik.

Šta je to što srpski predstavnici u BiH najviše zameraju američkim diplomatama pa ne uspevaju da iskorače iz napetog odnosa i sa najvećom silom sveta stanu na „zelenu granu”?

„Sarkastičan ton, pogrešne interpretacije i dvojaki standardi postali su, nažalost, repertoar kojim se služe pojedini predstavnici međunarodne zajednice u BiH, što bi se moglo nazvati malignim ambasadorskim uticajem, koji sigurno ne može doneti dobro nikome u ovoj zemlji”, ocenjuje srpski delegat u Domu naroda BiH Snježana Novaković Bursać.

Ona konkretizuje i navodi kako najveće primedbe ima na prenos nadležnosti, koji se odvijao pod pokroviteljstvom dela međunarodnih predstavnika. Nažalost, dodaje, sada je trend da sve moguće pokušava da se poveže sa sukobima na istoku Evrope, iako „to nije uvek dobro povezivo”. „Narodu u Ukrajini treba prekid oružanih sukoba, nama u BiH treba stabilnost, a ni jedno ni drugo se ne postiže zlonamernim intervencijama izvana”, navodi ona.