Kralj je, napokon, go

PREDSEDNIK GRUZIJE MIŠA ŠAKAŠVILI DEFINITIVNO JE NAČEO transatlantske odnose. Naime, njegova neuspela vojna avantura preti da izazove nova dramatična podvajanja saveznika na dve strane Atlantika. EU okleva sa jačim sankcijama prema Rusiji, Amerika je zabavljena predizbornom kampanjom, oštra upozorenja Vašingtona upućena Moskvi povodom Gruzije i u samom Vašingtonu skoro da niko ozbiljno i ne shvata, u sedištu NATO-a sada ne znaju kuda dalje da se šire, novih kandidata na planeti Zemlji i nema tako mnogo.

A još pre samo deset godina američki novinar Čarls Kraubhaner je napisao: „Amerika vlada svetom, hvala Bogu. U ovom veku dobili smo dva velika svetska rata, pa onda i ’hladni rat’. Imamo pravo da sada zahtevamo plen. Trebalo bi da mi Amerikanci možemo da uživamo bar trenutak u svojoj slavi”.

Taj trenutak je, sada očigledno, definitivno i prošao. Vrednosni temelji transatlantske zajednice pokazuju ozbiljne pukotine. Američka dominacija postala je nepodnošljiva i nekim američkim evropskim saveznicima, neraspoloženje Evropljana prema SAD raste, Evropa oseća da je Vašington tretira kao pešadiju, koju veselo gazi kaubojska čizma. Događaji u Gruziji pokazali su da je vreme američkog trijumfalizma prošlo i da SAD moraju ponovo da nauče igru međunarodne politike, ne kao jedina svetska supersila, već kao jedna od više velikih sila.

Istina, SAD i dalje dominiraju svetom svojom popularnom kulturom, ali su ratovima u Avganistanu i Iraku došli do pozicije vojne prenapregnutosti pa na vojne zadatke širom sveta sve više šalju pripadnike Nacionalne garde i teritorijalnu rezervu. Belo obojeni brod američke obalne straže u gruzijskoj luci, tako daleko od američke obale, najupečatljivija je potvrda američke vojne prenapregnutosti. Osim, ako Vašington nije hteo da dodatno iritira Moskvu pa je u luku Batumu, između ostalih brodova, namerno poslao i belo obojeni brod obalne straže. No, kako se taj brod uopšte i našao u vodama Crnog mora? Američka obalna straža u tim vodama znači da Amerika ima sve manje vojnika za avanture širom sveta, ili da SAD i obale Crnog mora smatraju za svoje obale.

Odnos snaga između Amerike i EU menja se u korist Evrope. Američke neoliberalne ekonomske teorije i recepti, koji su još donedavno predstavljali američku Bibliju koju su svi pobožno čitali, ne uživaju više preterani ugled. Odnos evra i dolara sve govori. EU postaje monetarna sila, pri čemu i  EU i SAD spoljnu vrednost svojih valuta koriste kao instrument vlastite konkurentske sposobnosti. Sasvim dovoljno za novo formulisanje transatlantskog partnerstva. Žestoka konkurencija, kulturna erozija, evropski nedostatak strategijske perspektive i američka uvređenost i povređenost. U kontekstu svega toga ruski tenkovi mogli su mirno da produže i do centra Tbilisija. Ni u EU ni u SAD, niko Miši Šakašviliju ništa ne bi mogao da pomogne. Što, zapravo, izaziva ozbiljne sumnje da Miša možda, ipak, ne radi za Ruse? Jer, uradio je sve što je bilo potrebno da Moskva uspe. Gruzija je nekada bila kraljevina. Njen kralj je sada, napokon, go.

DA LI ZNATE KAKO IRANCI ZOVU AMERIKU? Ne „Veliki Satana”, već „Prestonica Globalne Arogancije”. Isto tako je zovu iza njenih leđa i Francuzi i Nemci, Japanci i Kinezi. Jer, moć kvari, a globalna moć izaziva probleme na globalnoj razini. Bivši predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov u jednom intervjuu iz 1999. godine uporedio je širenje NATO-a na istok sa Versajskim ugovorom, koji je na kraju Prvog svetskog rata ponizio Nemačku. Gospodin Gorbačov je tom prilikom rekao i kako se oseća izdanim, s obzirom na to da je Vašington obećao da neće pokušati da izvuče geopolitičku korist od raspada Sovjetskog Saveza. Pa je shodno tome gospodin Gorbačov završio karijeru kao čovek koji reklamira pica restoran u Moskvi. Što je vrlo poučno za sve one koji bespogovorno veruju Vašingtonu. Pa bi i Miša iz Gruzije mogao da završi slično. Jer, vrlo je mlad, a mladi, zna se, obožavaju fast-fud.

ISTORIJA JE DOKAZALA DA POLITIKA POPUŠTANjA NE FUNKCIONIŠE. Tako je Vinston Čerčil svojevremeno rekao Nevilu Čemberlenu da je odluka sa kojom se Čemberlen suočio u Minhenu bila odluka između sramote i rata.

„Izabrali ste sramotu”, rekao je Čerčil, „a sada ćete dobiti i rat”. Jer, mir i sloboda nisu isto. Što ima više ljudi slobodnih da stvaraju istoriju, to istovremeno ima i više ljudi slobodnih da vode ratove.

„Sve zamrznute sukobe treba rešavati na osnovu istih pravila i normi, po istim svima jasnim pravilima i standardima, sve sukobe u oblasti Kavkaza, na Balkanu i na Kipru”, izjavio je u oktobru 2006. godine tadašnji potpredsednik ruske vlade i ministar odbrane Sergej Ivanov na sastanku ministara odbrane Rusije i zemalja NATO-a u Portorožu. Tom prilikom tadašnji ruski ministar odbrane obavestio je države NATO-a da neke nove članice Alijanse, inače iz istočne Evrope pa ih zovu „mladonatovci”, naoružavaju Gruziju. „Staronatovci” su to primili k znanju i ništa više.

„Mladonatovci” su i sada najglasniji u osudi ruske vojne intervencije u Gruziji, „staronatovci” su oko poteza Kremlja suzdržaniji. „Mladonatovci” su na svoje teritorije i primili novi američki antibalistički raketni štit, koji navodno treba da spreči lansiranje iranskih raketa na SAD.

„Mladonatovci” su oko tog američkog štita trgovali sa Vašingtonom, cenkali se i podizali cenu, da bi onda uskočio Miša Šakašvili i ponudio da se u Gruziji, umesto u Češkoj, instalira visokofrekventni radar Iks-dijapazona za praćenje iranskih raketa. Što ti je geografija, prvo su tvrdili da je Češka jedino mesto u svetu gde može da se locira taj radar, a onda u maju ove godine američki general Henri Obering, šef agencije za PRO kaže da može i Gruzija.

E, sada više ne može.