Bliski susret ratne vrste

Bilo im je dovoljno manje od deset minuta da ne kažu ništa novo. Kratki susret na hodniku, „u hodu”, kako su „razgovorčić” Entonija Blinkena i Sergeja Lavrova opisali u Moskvi da ne bi bilo zabune o čemu je reč, prvi je njihov susret „oči u oči” od početka rata u Ukrajini pre godinu dana.

REKAO PA POREKAO

Kako smo saznali iz Kremlja, razgovor je tražio američki državni sekretar, iako je samo dan ranije iz Uzbekistana, jedne od stanica njegove kratke antiruske ture po zemljama centralne Azije, poručio da ne planira da se vidi sa ruskim šefom diplomatije na samitu G 20 u Nju Delhiju. Na kraju je sam tražio taj susret i Lavrovu „sasuo” u lice da će SAD podržavati Ukrajinu onoliko dugo koliko bude potrebno da se rat okonča, da Rusija treba da poništi svoju odluku da suspenduje učešće u nuklearnom sporazumu Novi START, kao i da oslobodi pritvorenog Amerikanca Pola Vilana koga Rusi terete za špijunažu.

Međutim, Mariji Zaharovoj je bilo čudno da je Blinken pomenuo Vilana pa je, kaže, proverila sa Sergejem Viktorovičem Lavrovom i ispostavilo se da Amerikanac laže.

„Oh, kako je to interesantno. Ispostavilo se da američki državni sekretar nije ni reč rekao. Neverovatno ponašanje američke administracije”, poručila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova na svom telegram nalogu.

Zanimljivo, ili kako bi to rekla Zaharova „interesantno”, jeste da u komentarima na ovo „hodničarenje” ni Stejt department ni Kremlj ne otkrivaju šta je rekao Sergej Viktorovič Lavrov. Malo je teško poverovati da je samo saslušao Blinkenovu tiradu. U svakom slučaju sastanak ove dvojice visokih državnih funkcionera ne nagoveštava bilo kakav pokret ka otpočinjanju pregovora o okončanju rata, kategorični su u Moskvi. Poziv na susret njihovog zvaničnika ruskom kolegi američki mediji tumače kao potrebu Bajdenove administracije da se ponovo uspostave lični diplomatski kontakti sa Moskvom kako bi dve vlade mogle da razgovaraju o ratu, ali i o nekim drugim pitanjima.

(NE) ČUJMO DRUGU STRANU

Američke, ali i druge zapadne diplomate će moći sve češće da viđaju ruske kolege, ako je suditi po onome što se dešava u poslednje vreme. Naime, posle duže izopštenosti iz međunarodnih foruma, u roku od samo nedelju dana, Rusi su se pojavili na tri skupa. Prvo na sednici OEBS-a u Beču jer uprkos ozbiljnim pritiscima Austrija nije poklekla, te je izdala vize poslanicima Dume, na čelu sa Pjotrom Tolstojem, koji su pod sankcijama. Austrijsko objašnjenje da mora da se čuje i „druga strana” nije bio baš neki argument, smatrali su zapadni predstavnici, koji su bojkotovali Tolstojevo izlaganje.

Samo nekoliko dana kasnije Rusi su stigli i u Ženevu na sednicu Saveta UN za ljudska prava. To je bilo prvi put od početka rata da ruski delegati lično prisustvuju sastanku saveta iz kojeg je njihova zemlja izbačena u aprilu prošle godine, s tim što joj je dozvoljeno da zadrži status posmatrača.

RATNO PODMIĆIVANjE

Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan su propustili priliku da stave neki dolar u džep, tačnije 250 miliona, koje im je blagonaklono ponudio Blinken. Ukoliko nisu to i sami ranije shvatili, američki državni sekretar im je pojasnio da je „vrednost Rusije kao partnera teško poljuljana njenim jednogodišnjim ratom protiv Ukrajine”. Ali ne samo to. Blinken im je poručio i da su SAD „čvrsto posvećene suverenitetu, teritorijalnom integritetu i nezavisnosti” ovih zemalja napominjući da im Vašington pruža „nepokolebljivu podršku” da slobodno odrede svoju budućnost.

Kazahstanski predsednik Kasim Žomart Tokajev zahvalio se Blinkenu na „posvećenosti SAD slobodi Kazahstana”, ali je poručio i da je malo verovatno da će njegova zemlja zauzeti prorusku ili prozapadnu poziciju. Sa sličnim porukama i od ostalih Blinken je završio svoju turu po „mekom trbuhu Rusije”, članicama Zajednice nezavisnih država koje su nastavile da održavaju bliske ekonomske, političke i vojne veze sa Moskvom.

POGLED ŠIROM ZATVORENIH OČIJU

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da mrzi i da zamišlja šta bi bilo da Rusija izgubi rat u Ukrajini jer je reč o nuklearnoj sili. Prema njegovim rečima evropske političke norme ne funkcionišu u Rusiji i Evropa je morala da pronađe način da živi zajedno sa „velikom, opasnom silom u našem susedstvu”. Istu argumentaciju zašto njegova zemlja ne sme da bude poražena upotrebio je i Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, koji se od početka rata ističe po posebno oštrim izjavama i kvalifikacijama na račun Zapada.

Za sada je strah od najgoreg scenarija još samo maglovit, ali od širenja rata mnogo više pred očima. Prva naredna ratna zona bi mogla da bude Moldavija. Mnogo je spekulacija ko bi, odakle tačno i zašto mogao prvi da uvuče ovu zemlju u rat, ali je možda bliže istini da Rusiji ne bi odgovaralo širenje fronta i da Moskva tamo ne potpaljuje vatru.

Zato je uveliko oko Bahmuta potpaljuju Prigožinovi ljudi. Po svemu sudeći, pitanje je trenutka kada će Rusija potpuno preuzeti kontrolu nad ovim gradom, svakako najviše zahvaljujući „vagnerovcima”.

„Momci su opušteni, snimaju kućni video praktično iz centra grada”, napisao je vlasnik ove plaćeničke vojske podelivši na društvenim mrežama snimke uniformisanih muškaraca kako podižu Vagnerov transparent na polusrušenoj višespratnici. Jedan od njih je prikazan kako pleše dok drži gitaru što bi valjda trebalo da simbolizuje njihov neformalni nadimak „muzičari”. Sve je u ovom gradu, a i drugde na frontu daleko od pesme.