Iskomentariši lošu epidemiološkku situaciju

Društvo za srpski jezik i književnost Srbije u saradnji sa Katedrom za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu organizuje manifestaciju „Mart, mesec srpskog jezika”. Jedna od aktivnosti u okviru ove manifestacije jeste Jezičko-književni utorak, koji se održava svakog utorka u Kolarčevoj zadužbini i na Filološkom fakultetu. Docenti i asistenti sa Filološkog fakulteta držaće predavanja iz oblasti srpskog jezika, srpske književnosti i odnosa između srpskog jezika i drugih evropskih jezika. Događaji u okviru ove manifestacije održavaće se širom Srbije. Predavači će skraćene verzije svojih predavanja objavljivati u „Politici”. Prvi Jezičko-književni utorak održaće se u Kolarčevoj zadužbini, u utorak, 7. marta, u 13 časova.

Od svih jezičkih podsistema, sfera leksike je ponajmanje obuhvaćena književnojezičkom normom. Već je i letimični pregled različitih priručnika posvećenih normi standardnog srpskog jezika dovoljan kako bi se uočio nizak stepen standardizacije leksike jer sam broj stranica posvećenih ortografskoj, fonetskoj, morfološkoj ili sintaksičkoj normi daleko prevazilazi broj onih sa kojih se može pročitati nešto o leksičkim pravilima. Takav je slučaj bio i sa starijim izdanjima Normativne gramatike, odnosno svim izdanjima do izlaska četvrtog, izmenjenog i dopunjenog izdanja 2022. godine. Iako i u novom izdanju, očekivano, dominiraju pravila iz oblasti fonetike, morfologije i sintakse (poput onih da, na primer, komparativ prideva strog glasi stroži, a ne strožiji, da je bolje Gruzin nego Gruzijac, da je tačno Tunišanin, a ne Tunižanin, da je ispravno kejovi i sprejovi, a ne kejevi i sprejevi, da nije ispravno kakao, kakaa, već kakao, kakaoa, da nije taoc, nego talac, da nije normativno ispravan oblik svo vreme, već sve vreme, da ulica nije Ljermontova, već Ljermontovljeva itd.), u njemu su se, u poglavlju posvećenom tvorbi reči, našle i brojne leksičke preporuke. One se, pre svega, tiču paronima, kao reči koje slično zvuče i slično znače i koje često izazivaju nedoumice čak i kod izvornih govornika. Činjenica da su baš paronimi dobili svoje mesto u Normativnoj gramatici nimalo ne iznenađuje budući da upravo oni predstavljaju mesto ukrštanja leksikologije, tvorbe reči i normativistike.

Korisnici najnovijeg izdanja Normativne gramatike mogu, tako, pročitati kako je u savremenom srpskom jeziku došlo do razjednačavanja značenja reči čistoća i čistota, pa se danas čistoća uglavnom odnosi na fizičko svojstvo, a čistota na duhovno (npr. čistoća vazduha, reka i sl. prema čistota duše, vere itd.). Sličan je slučaj i sa rečima toplota i toplina, pa se tako toplota najčešće odnosi na fizičko svojstvo (npr. toplota peći), a toplina na duhovno (npr. toplina pogleda). Ono što je važno naglasiti i pohvaliti jeste da se nigde ne govori ni o kakvim zabranama, već da je sve formulisano u vidu konstatacija jezičke realnosti i preporuka za negovanje tananih značenjskih razlikovnih nijansi koje nam sam jezik nudi, a koje nam omogućavaju da se što preciznije izražavamo. Na isti način predstavljena je i razlika između reči kao što su lažan (koji nije pravi) – lažljiv (koji je sklon laganju), robovski (koji se odnosi na roba/robove) – ropski (pokoran, ponizan, podanički), pasji (nedostojan, rđav, mučan, težak) – pseći (koji se odnosi na psa), zagrizen (zahvaćen zubima) – zagrižen (tvrdoglav, zadrt), bolećiv (osećajan, mekog srca) – bolešljiv (koji se često razboljeva, sklon razboljevanju), iskrvariti (izgubiti svu (neophodnu) krv) – iskrvaviti (učiniti krvavim), beleti (postajati beo) – beliti (činiti belim), kao i parovi poput interes – interesovanje, raspoloženje – raspolaganje, čudan – čudesan, izvestilac – izveštač, strukovni – stručni, informatički – informacioni, dramatičan – dramski i sl.

Kada je reč o paronimima, jedan od aktuelnih primera, na koji je ukazano i u novom izdanju Normativne gramatike, jeste odnos između prideva epidemijski i epidemiološki. Naime, prema Rečniku srpskoga jezika, epidemijski znači koji se odnosi na epidemiju: epidemijska bolest, a epidemiološki – koji se odnosi na epidemiologiju i epidemiologe: epidemiološka služba, odeljenje, simpozijum. Postavlja se stoga pitanje kakve su to protivepidemiološke mere (protiv koga ili čega su usmerene) i da li smo dovoljno precizni kada kažemo da je loša epidemiološka situacija, jer to može značiti da u samoj epidemiologiji postoje određeni problemi (kadrovski, u vezi sa opremom i sl.). Sličan slučaj imamo i kod para psihički (koji se odnosi na psihu, duševni) – psihološki (koji se odnosi na psihologiju i psihologe), pa bi bolje bilo reći da neko trpi psihičko, a ne psihološko nasilje i sl.

Ne tiče se leksička norma u Normativnoj gramatici, naravno, samo paronima, već se sreću preporuke i u vezi sa drugim leksičkim pojavama. Kritikuje se, na primer, neopravdano strogo ograničenje da nobelovac može biti isključivo pristalica Alfreda Nobela, ukazuje se na preterivanje pri upotrebi glagola poput izreagovati, iskomentarisati, iskomunicirati, ispoštovati, skreće se pažnja na upotrebu glagola izneti uz neodgovarajuće imenice, poput izneti pesmu, izneti haljinu, govori se o glagolima odreagovati i odrizikovati, čija se upotreba ne preporučuje, o nasilnom građenju femininativa i brojnim drugim važnim leksičkim pitanjima.

*Docent na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu