Bdila je nad životima mnogih

U vremenu kada čuvamo najlepše priče o ljudima, evo jedne kratke, o velikoj ženi koja je živela sa nama, koju smo imali čast da poznajemo i da joj budemo blizu, da nas pusti u svoj čarobni svet dobrote i nesebičnog davanja.

Rođena Zemunka, doktorka Jasmina je pohađala Zemunsku gimnaziju, diplomirala na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je i završila specijalizaciju iz interne medicine, a najveći deo svog radnog veka provela je radeći kao interventni kardiolog u KBC „Bežanijska kosa”.

Dar koji je imala da voli da pomaže drugima utkala je u svoj životni poziv lekara i posvetila se spasavanju ljudskih srca kao interventni kardiolog. Svoje pacijente je nagrađivala životom, a sebe novom snagom iz svake dobijene bitke. Ta snaga novog života koji je udahnula u srca mnogih dala joj je večni trag i trajanje u ljudima koji će je pamtiti.

Koliko puta joj je samo pozvonio telefon očajnih ljudi koji su od nje tražili pomoć? Koliko li je samo života spasila svojim znanjem i svojim umećem? Postoji li iko ko ju je poznavao, a da joj se bar jednom nije obratio u nadi da će spasiti njega i njegove? Nikada joj nije bilo teško da usred noći ustane i ode u bolnicu da uradi intervenciju na nečijem srcu koje se borilo da ostane na ovom svetu. Zahvaljujući njoj, mnoga srca kucaju i danas. Uvek je lavovski branila svoju profesiju, nije dozvoljavala da iko posumnja u njene kolege lekare. I mi, koji smo je poznavali, zaista nikada i nismo. Mi smo jako dobro znali da nisu svi isti, jer Jaca je lekar i nije „ista”.

Znajući kvalitete doktorke Jasmine Korice Trešnjak, sa najvećim poverenjem smo joj poveravali naše živote i živote naših najbližih, u najodsutnijim situacijama. U vreme pandemije dr Jaca, kako smo je zvali, bila je jedan od heroja, jer je sve vreme radila u kovid bolnici „Bežanijska kosa” i „Batajnica”. Za nju nije bilo predaje ni odustajanja. Bdila je nad životima mnogih, hrabrila ih da izdrže teške dane koje je kovid 19 doneo, primenjujući sva svoja znanja i veštine koje je posedovala. Lakoća kojom je kao lekar prihvatala sve izazove pandemije bez obzira na sopstveni život je bila zadivljujuća, baš kao prava heroina, sve do pre četiri meseca kada ju je okrutna bolest sprečila. Zahvaljujući njoj, mi smo danas ovde. Ali, ona nije.

Da je ostala ovde, za nešto više od dva meseca bi proslavila jubilarni, tek šezdeseti rođendan. Ali, Istanbul u koji smo je ispratili puni nade u izlečenje je nažalost bio poslednja destinacija u nizu mnogih koje je tokom života posetila. Naša velika Jaca se u večnost otisnula iz večnog Carigrada.

Večno će počivati u svom Zemunu, koji je toliko volela. Tu je živela i radila, tu se uvek vraćala sa putovanja, koja su bila njena velika ljubav. Svestrana i harizmatična, obilazila je svet da nauči što više o drugim kulturama, da se poveže svojom srdačnošću i sa nama dalekim narodima, da usvoji nova znanja iz oblasti medicine i kardiologije, a takođe i da drugima predstavi naše prednosti i vrednosti. Tu svoju posvećenost prenela je i na svog sina, koji kao mladi lekar sada nastavlja njenim stopama.

Zahvalni smo joj na svakom danu koji je provela sa nama, svojom porodicom, svojim prijateljima, kolegama, komšijama i svojim pacijentima, kojima je nesebično bila posvećena. Nemerljiv je gubitak za urgentnu kardiologiju i zdravstveni sistem Srbije. Nenadoknadiv je gubitak za sve nas i svakog od nas. Nismo uspeli da je sačuvamo. Otišla je tiho naša dr Jasmina, naša dr Jaca. Baš kao u stihovima Stevana Raičkovića: „Ti ode pre svih, među prvima, kao da si nas sve pobedila.”