Bole svi šamari

Kad dobiješ prvi šamar u životu – udari te neko koga voliš. Misliš da voliš. Misliš to je život, mora tako. Učili te. Učile te.

Učio život.

Ali – bole svi šamari. Bole najviše one koje ih i nikad nisu ni bile svesne. A umrle su jer šamari tako lako dođu do batina pa i do smrti.

Devojčicu je očuh nasmrt pretukao jer ga je nervirao glas njenog plača.

Nadam se da će se ubiti jer smrtnu kaznu nemamo i stojim i stajaću iza tog stava. I što nam u zatvoru truli Tijanin ubica – ne ne truli – nažalost živi – stojim i dalje iza svog stava.

Stojim iza svake žene koja je trpela. Kad dušebrižnici kažu – ona ovako, ili onako – mogu još – ljudi su ubili te žene.

UBILI.

A par ubica se kao pokušalo ubiti.

Uvek neko loše prerezivanje vena i pogrešan metak u pištolju.

Ma daj.

Kukavice.

Kukavice na kvadrat.

Kukavice u životu i svakom smislu. Ubiti se jeste lako. Ali kukavice kad-tad čeka sve što su imali. Loši ljudi i o njima više ni A.

Vraćamo se na početak – PREBRODE se prvi životni šamari, ali dođu oni jači koje život otkloni, jer neko mora. Okolina će biti pusta, mi nećemo ako se pustimo.

mi žene.

Nije namerno malo mi.

*Scenarista