Republikanci preispituju slanje oružja Ukrajini

Nova republikanska većina u Kapitolu počela je da propituje predstavnike Pentagona o pomoći koja se šalje Ukrajini, a vojni zvaničnici su u svedočenju pred kongresmenima demantovali da je američko oružje namenjeno Kijevu završavalo i na crnom tržištu.

Nakon što su pojedini konzervativci izrazili zabrinutost da je američka pomoć dospela u ruke ekstremista poput ukrajinskog bataljona „Azov”, ili kod švercera koji širom sveta preprodaju oružje, Pentagon je u utorak odbacio ovakve tvrdnje. Zamenik ministra odbrane Kolin Kal poručio je republikancima u Odboru za vojsku u Predstavničkom domu da vlada u Kijevu „koristi oružje u svrhe zbog kojih je to oružje i dobila”.

„Ne vidimo dokaze da su Ukrajinci poslali naše oružje na crno tržište”, objasnio je Kal.

Kako prenosi „Politiko”, zamenik ministra je dodao da je američka pomoć stizala u pogrešne ruke samo kad su Rusi osvajali teritorije sa kojih su zaplenjivali oružje od ukrajinske vojske. Pojedini konzervativni kongresmeni su tokom saslušanja tvrdili da je oružje ipak završavalo u švercu i da je za to kriva korumpirana ukrajinska vlada. Prema ovim republikancima, vašingtonska administracija je odaslala mali broj inspektora koji na licu mesta proveravaju kako se koristi američko oružje, pa Bela kuća nema pravu predstavu o tome šta se dešava.

Republikanci su saslušavali visokog zvaničnika Pentagona nakon što su obećali da će detaljno ispitati dosadašnju američku pomoć Ukrajini. Prethodni saziv Kongresa je za godinu dana odobrio 113 milijardi dolara američke vojne i ekonomske pomoći Kijevu, što je skoro dvostruko više od ruskog vojnog budžeta (65,9 milijardi dolara).

Predsedavajući Predstavničkog doma Kevin Makarti je prošle godine poručio da neće potpisivati „blanko ček” za Ukrajinu. Kao i većina republikanaca, Makarti nije za to da SAD prekinu da podržavaju Kijev, ali smatra da Vašington mora bolje da vodi računa o tome šta šalje i kako se ta pomoć koristi. Ipak, predsedavajući mora da vodi računa o grupi najkonzervativnijih poslanika koja traži od njega da reže javnu potrošnju, između ostalog i smanjivanjem pomoći za Kijev. Ukoliko ih bude ignorisao, Makarti će izgubiti kontrolu nad donjim domom. Jedna od onih sa ovog krila stranke je i Mardžori Tejlor Grin, koja je nedavno kazala za „Foks njuz” da će ponovo predložiti zakon o boljoj kontroli oružja koje završava u Ukrajini. Republikanka iz Džordžije je ranije najavila da neće glasati da se „nijedan peni” odobri za Ukrajinu i ocenila da predsednik Džozef Bajden vodi SAD u treći svetski rat.

Bajden je tokom iznenadne posete Kijevu poručio da će Amerika podržavati Ukrajinu „koliko god bude bilo potrebno”. Šef Bele kuće ipak je odbio zahtev Volodimira Zelenskog da mu pošalje borbene avione F-16. Ukrajinski predsednik je zatražio ove letelice čim su se vodeće zapadne zemlje saglasile da za Ukrajinu otpreme svoje tenkove: Amerika „abrams”, Velika Britanija „čelendžer”, a Nemačka „leoparde”.

I dok pojedini republikanci zagovaraju slabije angažovanje, neki drugi kongresmeni smatraju da je Bajden isuviše obazriv i da, izbegavajući da se sukob prelije izvan Ukrajine, samo „produžava rat”. Oni su zatražili da Pentagon opremi Ukrajinu raketama dugog dometa kao i borbenim avionima, kako starijim tipom F-16, tako i novijim F-16S. Na to je Kal odgovorio da je Pentagonu potrebno 18 meseci da pošalje F-16 i između tri godine i šest godina da bi otpremio F-16S. Bajden je prošle nedelje ocenio da Ukrajini još nisu potrebni borbeni avioni.

Zamenik ministra odbrane Lojda Ostina je tokom sastanka s kongresmenima procenio i da Rusija neće daleko napredovati u Ukrajini u sledećih godinu dana: „Manji delovi teritorije mogu prelaziti iz jednih u druge ruke u narednim nedeljama ili mesecima, ali ništa ne nagoveštava da bi Rusi mogli da ostvare znatne teritorijalne dobitke u sledećih godinu dana”.