Gost traži više adrenalina

Tivat – Sabirajući bilans i utiske, crnogorski hotelijeri i turistički radnici saglasni su u oceni da će protekla turistička sezona biti najinteresantnija za analizu u poslednjih desetak godina.

„Sezona je bila specifična u odnosu na prethodne iz više razloga. Imali smo raniji početak predsezone, naišao je period smanjenog interesovanja gostiju, a u julu je usledio pad aranžmana sa određenih stranih tržišta. Kasnije je donekle došlo do povećanja bukinga, pa zvanična statistika kaže da smo na nivou prethodne godine. Gledajući izveštaje kolega sa primorja evidentno je da su pojedine rivijere trpele pad posete od tri do pet odsto, osim Budve koja je imala zvaničan rast od pet procenata. Verujem da će analize sezone praviti resorna ministarstva iz raznih uglova, a mi, turistički radnici ćemo sigurno to uraditi kada krajem septembra sednemo i vidimo kakve su bile karakteristike, na šta su ukazivali turisti da je bilo dobro, a šta loše. Da vidimo kako su na sezonu uticale pojedine odluke, kao zabrana unošenja hrane, uvođenje ekološke takse, zabrana sletanja velikih putničkih aviona na aerodrom u Tivtu.

Videćemo da li su te odluke izazvale ono što smo očekivali ili ne”, kaže izvršni direktor tivatskog HTP „Primorje” Predrag Jelušić koji je i član crnogorskog turističkog udruženja.
Prvi čovek „Primorja” smatra da i su ovog leta među izraženijim problemima bili infrastrukturni građevinski radovi, dok se građevinska sezona poklopila sa turističkom.

„Izgleda da je to neminovnost i da će se infrastrukturni objekti u Crnoj Gori, putevi, kanalizacioni i vodovodni sistemi, praviti u narednih četiri do pet godina. Moraćemo da imamo strpljenja za te radove koje će u budućnosti doneti benefit”, kaže Jelušić.

Sezona je najviše „izdala” privatne izdavaoce soba. Hotelijeri su od aprila ugovorili inostrane grupe gostiju koje će boraviti u njihovim objektima do kraja oktobra. Privatnici su mnogo očekivali, mnogi od njih ušli su i u kreditna zaduženja kako bi povećali kvalitet ponude.
„Tržište je možda i logično reagovalo. Ako u Budvi u privatnom smeštaju imate krevet u dvokrevetnoj sobi koji se na ruskom tržištu prodaje po 35 evra, a istovremeno je ovde u „Palmi”, hotelu sa tri zvezdice, 38 evra sa uslugom švedskog stola, onda je jasno koliki je disbalans u kvalitetu usluge. Previsoka cena u privatnom smeštaju goste je preusmerila na druge vidove smeštaja. Ako imate 30.000 kreveta u hotelima, a 300.000 u alternativnim vidovima smeštaja imate nezdravu strukturu smeštajnih kapaciteta. Zato i Master plan razvoja turizma u Crnoj Gori i predviđa da do 2020. godine više od 100.000 kreveta bude u hotelskom smeštaju, a da se izvrši kvalitetna redukcija smeštaja u domaćoj radinosti na nivo do 150.000 kreveta”, ističe naš sagovornik.

Jedna od karakteristika protekle turističke sezona bila je i da je iznajmljivanje plažnog mobilijara bilo skuplje nego smeštaj. Na budvanskoj, svetostefanskoj, plaži Pržno želeći da zaštite ekskluzivnost i intimu kupača zakupci su visokom cenom pravili selekciju gostiju. Ostale plaže većih kapaciteta, kao što je na plaža na Jazu imale su razumnije cene od pet do šest evra za kompletan mobilijar. Jelušić kaže da je to „cena koju gosti plaćaju u bolnom trenutku prelaska sa masovnog na elitni turizam”.

Mađari, Česi i Slovaci posećivali su letos crnogorsko primorje u gotovo istom broju kao i prethodnih godina. Uvođenjem dodatnih avionskih linija prema severnoj Italiji, Nemačkoj, Engleskoj i Francuskoj i otvaranjem turističkih predstavništava pokušano je da se stimulišu i ta tržišta. Prema Jelušićevim rečima, inostrani gosti, međutim, menjaju navike kad je reč o turističkim  putovanjima.

„Strani gost sada više voli da boravi na moru u periodu od juna do polovine jula, tokom septembra i oktobra kada su manje gužve i vrućine. Jul i avgust se sada više koriste za velnes i planinski turizam. Umesto da se 15 dana sunča na plaži ispred hotela, gost želi više adrenalina i doživljaja tokom boravka. U Crnoj Gori ima još dosta prostora za unapređenje takve turističke usluge”, ističe naš sagovornik.