Inflacija bi na kraju 2023. trebalo da bude upola niža

Ima razloga za optimizam. Krajem ove godine inflacija bi trebalo da bude upola niža nego početkom 2023, rekla je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković na Kopaonik biznis forumu. Na globalnom nivou očekuje se dalje postepeno smirivanje globalnih inflatornih pritisaka.

– NBS je imala sidro koje se zove siguran kurs. Povrat u granice cilja očekujemo sredinom 2024. Rizici projekcije su manje izraženi i postoji mogućnost da inflacija tokom ove i naredne godine bude niža od projektovane. Najveća odstupanja vidimo kod platnobilansnih kretanja – naglasila je Tabakovićeva. Troškovi prekomorskog transporta, koji su krajem 2021. bili oko pet puta viši nego pre pandemije, krajem 2022. iznosili su tek neznatno iznad tog nivoa, tako da troškovni pritisci po tom osnovu iščezavaju.

Prema njenim rečima cene većine primarnih proizvoda takođe su u padu, uključujući i cene poljoprivrednih artikala, metala i nafte, dok su se cene ostalih energenata stabilizovale zbog toplog vremena u poslednjem tromesečju 2022. godine, visoke popunjenosti skladišta gasa i mera ograničenja potrošnje energenata.

– Pored smirivanja globalnih inflatornih pritisaka, procena je da će smanjenje globalne neizvesnosti, zajedno sa ubrzanjem privrednog rasta u Kini, postepenim uravnoteženjem tržišta energenata u Evropi i daljim otklanjanjem zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, podstaći globalni oporavak od druge polovine ove godine. Naravno, ostaju i globalni rizici kao što je kretanje cena energenata, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina iz prethodnog perioda, kao i faktori s tržišta rada koji još utiču na rast bazne inflacije u mnogim zemljama. Procena je i da bi snažniji rast Kine mogao da utiče na novi rast cene energenata i drugih primarnih proizvoda, ali za sada ne u meri da naruši opadajuću putanju inflacije – kazala je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima ocena rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije za ovu godinu kreće se u rasponu od dva do tri odsto, što je ista ocena kao u novembru, ali procenjuju da su rizici projekcije sada manje izraženi i da je njeno ostvarenje izvesnije.

– Od 2024. očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od tri do četiri, a zatim i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje, čemu će doprineti i realizacija planiranih investicionih projekata u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture.

Optimizam dolazi i od toga što posle dužeg vremena imamo i scenario koji je povoljniji od osnovnog, uz nižu inflaciju i viši privredni rast nego u osnovnom scenariju – navela je Tabakovićeva.

Najveća pozitivna odstupanja u odnosu na novembarsku projekciju NBS vidi kod platnobilansnih kretanja, gde je deficit tekućeg računa za 1,3 milijarde evra niži od prethodno projektovanog. Razlog tome je brži od očekivanog realni rast izvoza robe i usluga i manji od predviđenog uvoz energenata krajem godine.

– Na tekući deficit u 2022. najviše je uticao uvoz energenata od 6,8 milijardi evra, što je za 3,9 milijardi više nego u 2021. Od toga, uvoz nafte, naftnih derivata i gasa bio je za 2,5 milijardi evra veći, gde je dominantan efekat poticao od više cene ovih energenata. Prema našim procenama, taj efekat iznosio je oko 84 odsto dok se na rast uvezenih količina ovih energenata odnosilo oko 16 procenata prirasta uvoza – napomenula je guvernerka.

U srednjem roku očekuje se postepeno smanjenje deficita tekućeg računa na oko pet odsto bruto domaćeg proizvoda, najviše po osnovu poboljšanja spoljnotrgovinskog deficita, koje predviđaju po osnovu rasta izvozne ponude i oporavka eksterne tražnje.

Donal Mekgetigen, novi šef misije MMF-a u Srbiji je insistirao na strožim monetarnim merama, jer inflacija treba da bude niža. Fiskalna i monetarna politika moraju da se usklade i da obore inflaciju. Srbija treba da nastavi sa rigidnom fiskalnom politikom na čemu će MMF insistirati. Napomenuo je da treba ograničiti rast plata.

Novi dvogodišnji stendbaj aranžman u iznosu od 2,1 milijardu evra baziran je na reformi energetskog sektora i javnih preduzeća.

– Cene energenata će morati da rastu i to je suština programa. Cene struje i gasa ne smeju da ostanu na tako niskom nivou. EPS bi trebalo da postane akcionarsko društvo, da prođe kroz program restrukturiranja zbog dosadašnjeg lošeg upravljanja i malih investicija – kazao je Mekgetigen. Naveo je da bi trebalo da se pomogne i malim i srednjim preduzećima i da se donesu novi propisi u vezi sa njihovim poslovanjem.

Prema njegovim rečima priliv stranih direktnih investicija je dobar za zemlju, jer donosi novo znanje, zapošljava ljude, razvija nove sektore. Ako govorimo o fiskalnoj disciplini, finansijska konsolidacija je bila impresivna, jer se od velikog deficita stiglo do suficita.

Naglasio je da su domaće investicije znatno povećane, ali da bi trebalo da budu i veće. Pozitivnim je ocenio smanjenje javnog duga u prethodnih šest godina kao i činjenicu da se struktura duga poboljšala, te povećanje deviznih rezervi koje su premašile sumu od 19 milijardi evra. A visoke devizne rezerve su veliki faktor sigurnosti u ovakvim vremenima. Pohvalio je i to što je u bankarskom sektoru smanjen nivo nenaplativih kredita.