Udar albanskih lobista na Srbiju u Vašingtonu

Poseta Vašingtonu narodnog poslanika u Skupštini Srbije Šaipa Kamberija i delegacije iz „preševske doline” pojačala je lobiranje u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Belgiji i Švajcarskoj, gde se u predizbornim kampanjama „kupuju” kandidati za poslanike u opštinama ili kantonima. Iza ove koordinirane akcije albanske dijaspore i političara stoje lobističke grupe iz SAD. Poslanik Šaip Kamberi obavestio je švajcarski portal na albanskom jeziku „Kanton 27” da je delegacija Albanaca iz Medveđe, Bujanovca i Preševa bila u radnoj poseti Vašingtonu, gde je pred Senatom SAD govorila o navodnoj diskriminaciji i ugroženosti etničkih Albanaca na jugu Srbije od strane Beograda. Ovaj put zvanično je plaćen iz kosovskog budžeta i iza njega stoji vlada privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija, koji uporno odbija da u skladu s Briselskim sporazumom formira Zajednicu srpskih opština. Sam Kamberi je više puta insistirao da se na jugu centralne Srbije, navodno po istom principu, osnuje i nekakva „zajednica albanskih opština”.

Ambasador Srbije u Americi Marko Đurić kaže da nivo i ozbiljnost sastanaka koji su ovaj put dobili srpski poslanik Šaip Kamberi i monoetnička delegacija s jugoistoka Srbije nisu za potcenjivanje. Za „Politiku” kaže da je sastanak s predsednikom spoljnopolitičkog odbora Senata, senatorom Bobom Menendezom, i nizom drugih senatora, kongresmena i zvaničnika nivo koji značajno prevazilazi ostvareni prilikom prošlogodišnje slične posete.

„Ova poseta rezultat je rastuće i obnovljene lobističke aktivnosti koja se naslanja na delovanje Prištine. Takođe, na osnovu saznanja kojima raspolažemo u ambasadi Srbije, gotovo svi sastanci ovog srpskog parlamentarca koji u Narodnoj skupštini predstavlja naše sugrađane albanskog porekla, korišćeni su za iznošenje teških i neosnovanih optužbi na račun naše zajedničke otadžbine. Iako poslanik narodne Skupštine Srbije, dakle srpski parlamentarac, Kamberi i delegacija nisu pre ili tokom dolaska u Vašington kontaktirali sa ambasadom Srbije, agenda srpskog poslanika Kamberija i delegacije bila je strogo jednonacionalna, ali ne usmerena na afirmaciju položaja Albanaca, već nacionalistička, zasnovana na neutemeljenim kritikama na račun Srbije uz korišćenje dobro poznate matrice iz devedesetih godina”, ističe Marko Đurić.

Dodaje da je na našem društvu i političkoj klasi, na svima nama, da nastavimo da jačamo svest o značaju predstavljanja naše pozicije u glavnom gradu SAD. „Uz podršku predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Srbije, u protekle dve godine uložen je veliki trud u tom pravcu. Potreban nam je veliki broj poseta iz Beograda ovde u narednom periodu”, navodi Đurić.

A Kamberi kaže da se zalaže za poštovanje reciprociteta. Kako navodi, sve ono što Srbi traže na Kosovu treba dati nama Albancima u Srbiji. „Ako traže Zajednicu srpskih opština na Kosovu, tražimo i našu zajednicu u Srbiji, odnosno u ’preševskoj dolini’, tim više što smo mi brojniji od njih, ako traže otcepljenje od Kosova, mi ćemo takođe tražiti ponovno ujedinjenje s Kosovom u skladu s referendumom od 1/2. marta 1992”, naveo je Kamberi.

A kosovski poslanik iz pokreta Samoopredeljenje Haki Abazi ustvrdio je da Srbija navodno troši 40 miliona evra godišnje na lobističke grupe koje promovišu srpske interese u SAD. Prema njegovim rečima, toliko novca su na lobirenje utrošili ambasada Srbije, Privredna komora i kancelarija Republike Srpske na promovisanje srpskog interesa u Vašingtonu. „Potrošeno je 40 miliona godišnje na lobiranje kod senatora, kongresmena, pa čak i istraživačkih centara da promene svoj pristup Srbiji. Kako ćemo mi reagovati, mislim da je to drugo pitanje”, rekao je Abazi i naveo da je bivši američki posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Ričard Grenel navodno srpski lobista.

Ove navode je istog dana demantovala premijerka Ana Brnabić. Premijerka je kazala da je Grenel prvi visoki američki zvaničnik koji je pokazao razumevanje za stavove države Srbije i položaj Srba na Kosovu i Metohiji i najobjektivnije rekao da je Srbija faktor stabilnosti. Albanci u borbu za stvaranje takozvanog nezavisnog Kosova ulažu na stotine miliona evra, dok se Srbija oslanja na međunarodni ugled predsednika Srbije Aleksandra Vučića i šatl-diplomatiju Ivice Dačića. Upravo na talasu snage argumenata borbe za Interpol i Unesko videlo se da argumenti mogu da budu jači od novca. Za ovu namenu Albanci su samo lobističkoj grupi „Balard partners”, s kojom Priština ima ugovor od 2017. godine, isplatili više od milion i po dolara.

U Americi, recimo, lobisti javno traže da budu primljeni kod poslanika Kongresa ili Senata, i to često može biti korisno jer daju argumente kojih poslanik možda nije bio svestan, kao što i protivnici istog zakona mogu da ukažu na druge razloge. Nenad Vuković, predsednik Društva lobista Srbije, kaže da su Albanci angažovali vrlo uticajne lobiste u SAD i da oni u svoj paket stavljaju i tzv. preševsku dolinu. Za naš list ističe da je to dobra lobistička taktika i da ugovori koje su sklopili s jakom lobističkim kompanijama povezuju Tiranu i Prištinu, ali kosovski Albanci u svojoj kvoti „nose” i Albance iz tzv. preševske doline. „Simptomatično je koliko su oni koordinisani, jer imaju veoma dobre mentore. Pre izvesnog vremena je upravo Kurti tražio da Albanci u ’preševskoj dolini’ imaju ista prava kao Srbi na KiM i nije slučajno poklapanje tajminga između dijaloga koji se vodi u Briselu i lobiranja koje kosovski Albanci plaćaju za posetu Kamberija i njegove ekipe u Vašingtonu”, kaže Vuković i dodaje da je cilj da se time oslabi pregovaračka pozicija Srbije.

Abazi: Beograd produžena ruka Rusije, ZSO omča za Kosovo 

Poslanik pokreta Samoopredeljenje Haki Abazi u okviru svoje posete SAD sastao se sa američkim kongresmenom Džimom Kostom i tom prilikom zatražio pomoć Kosovu „da izađe iz zamke u koju je upalo”. „Kosovo ne može da ostane talac volje Srbije da poštuje svoje susede i da ne odustane od instrumentalizacije srpske manjine svuda u regionu za postizanje ciljeva dominacije u regionu i da bude produžena ruka Rusije u regionu Balkana”, napisao je Abazi na „Fejsbuku”, prenosi „Kosovo onlajn”. Poručio je da Zajednica srpskih opština i formiranje na zahtev Srbije dodatno bi produbilo jaz i iz tog razloga zatražio je, kako objašnjava, pomoć od SAD.

„Kosovo je najuspešniji slučaj u savremenoj istoriji intervencija demokratskih država. Bio bi veliki greh i gubitak za demokratski svet, posebno sada kada se cela Evropa suočava s posledicama ruske agresije u Ukrajini, da Kosovo bude talac procesa koji je Srbija sabotirala da bi kupila vreme i da ne bi ispunila svoje međunarodne obaveze”, dodao je između ostalog Abazi u objavi uz fotografiju sa američkim kongresmenom. Inače, ovaj poslanik Samoopredeljenja je nešto ranije izjavio da je sporazumima iz Brisela, posebno onim koji se tiče ZSO, „Kosovu stavljena omča”. Abazi je to naveo početkom februara, priznavši da Kurti ne može mnogo da učini da se to promeni.

Dijaspora organizuje proteste u EU i SAD

Albanska dijaspora pokrenula je akciju u svim velikim gradovima Evrope i Amerike, gde organizuju proteste protiv formiranja ZSO. Kao argument protiv obrazovanja zajednice navode da je reč o jednonacionalnoj organizaciji koja bi, poput Republike Srpske, imala izvršna ovlašćenja i mogla bi da blokira rad takozvanog Kosova. Posle protesta u Njujorku i Vašingtonu, albanska dijaspora je organizovala proteste i u Evropskoj uniji, od Brisela preko Liježa do Berlina. Poslednji protest, proteklog vikenda, održan je u Ženevi u Švajcarskoj, gde je tradicionalno jaka albanska emigracija.

Mustafa: Tražili smo sve ono što se daje Srbima

Predsednik Privremenog organa Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Ragmi Mustafa rekao je da je delegacija, čiji je bio član, u Vašingtonu tražila za Albance u Bujanovcu, Preševu i Medveđi sve ono što se daje Srbima na Kosovu. „Standardi i organizacioni propisi dogovoreni sporazumom Kosova i Srbije moraju nužno biti primenljivi i na Albance u ’preševskoj dolini’”, istakao je on u intervjuu za „Albanijan post”, prenose „Kosovo onlajn” i Beta. Mustafa tvrdi da se Albancima stalno uskraćuju nacionalna prava. „Delegacija je boravila u poseti SAD, gde je imala brojne sastanke važne sastanke na kojima smo tražili podršku ’preševskoj dolini’”, rekao je Mustafi. On je naglasio da to pitanje treba da bude tema dijaloga Kosova i Srbije i da postoji reciprocitet s pravima Srba na Kosovu, jer bi u suprotnom region Bujanovca, Preševa i Medveđe ostao generator kriza u budućnosti. Ocenio je da je sastanak s predsednikom Komiteta američkog Senata za spoljne odnose, senatorom Robertom Menendezom, senatorkom Džoni Ernst i kabinetom senatora Gerija Pitersa bio događaj od istorijskog značaja.