Neoporezivi cenzus za one sa najnižim primanjima duplirati na 40.000 dinara mesečno

Kopaonik –Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, koji je danas učestvovao na panelu "Društvena kohezija u kriznim vremenima: Da li smo solidarno otporni ili pružamo otpor solidarnosti?" kaže da su poreska i socijalna politika važne za smanjenje nejednakosti, ali one na neki način gađaju posledice. Prva linija i dugoročno najvažnija jeste vladavina prava. Takođe, obrazovanje  je ključno i za ekonomski razvoj i za smanjenje nejednakosti, što je poslednjih dvadesetak godina zanemarivano, rekao je Altiparmakov za „Politiku” .

- Kada idemo na drugi nivo mera poreske i socijalne politike ono što je glavno u Srbiji jeste porez na dohodak. Više od decenije se priča o reformi poreza na dohodak. Sada je Poreska uprava unapredila svoje kapacitete i očekuje se da će raditi na tome da imamo malo solidarniji poreski sistem. To bi trebalo uraditi tako da se, sa jedne strane pruži, bolja podrška društveno i socijalno ugroženim pojedincima, a sa druge strane da se ne ugrozi konkurentnost i rast privrede - kaže on.

Prema njegovim rečima najpre bi trebalo uvesti neoporezivi cenzus od 20.000 dinara za svakog izdržavanog člana domaćinstva. Potom bi neoporezivi cenzus od 20.000 dinara mesečno za one sa najnižim primanjima trebalo duplirati na 40.000 mesečno. Da bi to bilo budžetski održivo, predlaže da se stopa poreza na zarade minimalno poveća sa 10 na 15 odsto.

Tako tako bi i dalje bila zadržana regionalna konkurentnost, 80 odsto domaćinstava sa većim brojem dece i niskim zaradama bi osetilo povećanje prihoda a samo 20 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima bi osetilo ograničeno smanjenje od jedan, dva ili maksimalno tri procenta.

Povodom izjave novog šefa Misije MMF-a Donala Mekgetigana da rast plata i penzija treba ograničiti Altiparmakov pojašnjava da to zapravo znači da se plate na ekonomski održiv način povećavaju prema mogućnostima privrede, a za vreme krize u visini inflacije, a učešće penzija ne sme da pređe 10 odsto BDP-a.