Finansijska (ne)zavisnost mama u Srbiji

Svakoj desetoj mami u našoj zemlji partner ograničava pristup novcu, dok svaki peti muškarac smatra da ima pravo da svojoj ženi određuje koliko joj je novca „dovoljno”. Osim toga, više od četvrtine majki u Srbiji mora da se pravda svom partneru o tome gde su potrošile novac. Svakoj petoj mami partner ne dozvoljava da kupi ono što želi, a pet odsto njih bilo je primorano da na njegov zahtev i protiv svoje volje pozajmi novac ili proda neku dragocenost. I dok svaka četvrta mama nije zadovoljna načinom na koji se raspolaže novcem u domaćinstvu, kontrolu nad finansijama svoje porodice nema čak trećina njih. Posebno zabrinjava činjenica da se skoro svaka peta mama ne oseća bezbedno pored svojih partnera, pokazalo je istraživanje pod nazivom „Finansijska nezavisnost mama u Srbiji: pravo na svoj dinar” koje je sproveo Centar za mame.

Studija koja je sprovedena na reprezentativnom uzorku od 2.381 mame iz svih krajeva Srbije, u periodu od 13. do 28. februara, takođe je pokazala da trećina njih ima manja primanja od kada je postala roditelj, pa ne treba da čudi podatak što svaka druga žena ima samo jedno dete. Najveći broj mama koji je učestvovao u ovom istraživanju ima posao, svaka peta je nezaposlena, a oko osam procenata njih radi manje od punog radnog vremena. Skoro dve trećine zaposlenih mama radi van kuće, petini njih poslodavac dozvoljava tzv. hibridni model rada, dok 13 odsto mama radi isključivo od kuće. Sa novcem koje su mame samostalno zaradile uglavnom raspolažu zajedno sa partnerom, dok je tek nešto više od trećine žena izjavilo da tim novcem raspolaže samostalno, dok se njih šest odsto njih izjasnilo da nema samostalne prihode. Novcem koji je muški partner samostalno zaradio uglavnom raspolažu takođe zajedno, dok četvrtina  muškaraca odluku o trošenju svog novca donosi samostalno.

„Zanimljivo je poređenje obrazaca porodičnog odlučivanja o različitim tipovima izdataka – dok se o većim izdacima u domaćinstvu odlučuje uglavnom zajednički, ’sitniji’ ali češći izdaci i stvari za decu predstavljaju zadatak i odgovornost žene, u koji se muškarci gotovo uopšte ne mešaju – mame tri puta više odlučuju o svakodnevnim troškovima nego o većim izdacima. Ova pravilnost važi za sve regione Srbije i sve tipove naselja, a značajna je i povezanost između obrazovanja i raspolaganja novcem: što je viši stepen obrazovanja oba partnera, odlučivanje o izdacima, sitnijim ili krupnijim, jeste ravnopravnije. Istraživanje pokazuje da je odlučivanje o stečenom novcu oba člana partnerske zajednice u znatnoj meri zajedničko ako je žena zaposlena puno radno vreme, što je daleko manje izraženo u zajednicama u kojima žena radi pola radnog vremena ili nije zaposlena. U takvim brakovima i vezama veći je i procenat samostalnog raspolaganja sopstvenim novcem. Žene višeg stepena obrazovanja i one koje žive u gradskim sredinama u većoj meri samostalno raspolažu novcem koji su zaradile. Takođe, evidentno je da što je viši stepen obrazovanja oba partnera odlučivanje o izdacima u domaćinstvu je ravnopravnije, čime se još jednom potvrđuje da je obrazovanje zaštitni socijalni faktor za mame”, ističe Jovana Ružičić, direktorka Centra za mame.

Ona primećuje da zadovoljstvo raspodelom novca u porodici utiče na mamin svakodnevni život, ali i na njena razmišljanja o potomstvu – svaka četvrta mama rekla je da to utiče na odluku o daljem rađanju.

„Brojke ovog istraživanja potvrđuju ono što smo i ranije znale – mame koje rade i imaju veći nivo obrazovanja žive u zajednicama gde su odnosi kvalitetniji. S obzirom na to da je natalitet česta tema u javnom diskursu, smatramo da je bitno da svi gradimo društvo gde su statistike do kojih je došlo ovo istraživanje bolje i ravnopravnije. To možemo da radimo zalaganjem za bolje uslove da žene završe formalno obrazovanje, većim poštovanjem radnih prava mama i doslednim sankcionisanjem onih koji ih ne poštuju. Poslodavci treba da se stimulišu poreskim olakšicama pri povratku mama sa porodiljskog odsustva, kako bi se povećale šanse da mama ne dobije otkaz kada se vrati na posao, da žene tokom porodiljskog odsustva ne primaju manju platu, da se poveća broj vrtića i da mesta u njima budu otvorena i za decu nezaposlenih mama jer jedino tako one mogu da pronađu posao, kao i da postoji državni alimentacioni fond na koji mame mogu da se oslone ako bivši partner ne plaća alimentaciju”, ističe naša sagovornica.

Skoro polovina očeva ne plaća alimentaciju

Istraživanje je pokazalo da su mame koje samostalno podižu decu u nezavidnoj situaciji – skoro polovina očeva smatra da je prestankom braka prestao i njihov roditeljski status i ne plaća alimentaciju za svoju decu. Od onih koji je plaćaju, čak 46 odsto to ne radi redovno ili je čak umanjivalo svoje prihode kako bi sudski određena alimentacija bila manja, pa ne čudi podatak da polovina mama ocenjuje da novac koji dobija od bivšeg supruga ne pokriva ni polovinu detetovih troškova. Iako je u Srbija određen minimalni iznos alimentacije, koji usklađuje sa rastom naknade za tzv. maloletne hranjenike, čak 91 odsto očeva to ne poštuje. Još poraznije zvuči podatak da čak četvrtina očeva u našoj zemlji ne viđa svoju decu nakon razvoda.