Još postoje granice koje moramo da pomeramo

Razmišljajući o današnjem danu kada ceo svet slavi žene ne mogu da se ne setim stiha iz jednog od najvećih književnih dostignuća čovečanstva „Mahabharate” koji kaže:

„Gde se žene poštuju,

tamo je bogovima ugođeno;

gde se ženama ne iskazuje poštovanje,

tamo nijedno delo ne donosi ploda.”

Svake godine na današnji dan ženama se posvećuje pažnja i govori koliko su sjajne i hrabre i važne. I to je tačno.

Ali mi ne želimo da se o tome govori samo 8. marta i zato sam ponosna što sam na čelu tima Vlade Republike Srbije koji svakodnevno predanim radom čini da žene u našoj zemlji žive bolje.

Da li je ženama u Srbiji lako? Složićemo se da nije. Žene su za isti posao u nekim oblastima još uvek manje plaćene od muškaraca; žene su mnogo češće žrtve nasilja (od početka godine devet žena je izgubilo život u porodičnom i partnerskom nasilju), samo trećinu od ukupnog broja preduzetnika čine žene, na rukovodećim pozicijama ih ima manje nego muškaraca, mada se u ovom segmentu tabui razbijaju i žene su pokazale da su sposobne da se nađu na rukovodećim mestima, a moram da napomenem da su u oblasti kulture, resoru koji vodim, skoro izjednačene sa muškim kolegama.

Sve ovo na šta sam ukazala mora da se dodatno unapredi i na tome zato radimo svaki dan.

Žene su razvojni potencijal ove zemlje. Žene su i hrabre i obrazovane i vredne, žene su borci, i moraju imati pravo na slobodu izbora i život bez nasilja i diskriminacije. I na tome moramo svi da radimo, to je posao i odgovornost svih nas.

Osmi mart je dan kada treba iznova da se setimo svih onih sjajnih žena iz naše istorije koje su gradeći sebe, gradile naše društvo.

Setimo se Ksenije Atanasijević – prve Srpkinje doktora nauka na Beogradskom univerzitetu, žene koja je zbog svoje želje za obrazovanjem bila meta malograđanskih napada. Setimo se i Drage Ljočić – prve lekarke u Srbiji, srčane, hrabre i izuzetne žene kojoj su čast i borba za pravdu i dobro bili osnovni životni porivi i ideali.

Ne možemo, a da se ne setimo najveće heroine Prvog svetskog rata Milunke Savić, jedne od najvećih srpskih pesnikinja Desanke Maksimović, pozorišne dive Žanke Stokić. Ne možemo a da se ne setimo Isidore Sekulić, Soje Jovanović, Mileve Ajnštajn, Nadežde Petrović... Niz je dug i ponosna sam što je tako. Ne možemo a da ih se ne setimo, jer one su svetionici našeg društva i borbe za prava žena, jer su verovale da žene mogu više i bolje!

Njihovi životi i dela deo su našeg bića i našeg nasleđa. Zahvaljujući njima mi danas imamo pravo glasa, pravo da se školujemo i da radimo. Ali, da li je danas ženama sve dobro? Ne, nije. Da li smo društvo jednakih šansi? Još to nismo u potpunosti. Još postoje granice koje moramo da pomeramo.

Nošene snagom naših pretkinja, okrenute budućnosti naših potomaka, mi to možemo.

Osmi mart je simbol osvojenih sloboda i prava, kao i jednakih mogućnosti i rodne ravnopravnosti, ali iznad svega to je dan poštovanja i razumevanja.

Na današnji dan moja poruka svim ženama je da se ne odriču borbe koju su u naše ime započele neke druge žene pre više od jednog veka. Zarad onih 15.000 žena koje su marširale u Njujorku 1908. zahtevajući bolje plate, kraći radni dan i pravo glasa. Zarad borbe mnogih neimenovanih žena o kojima nismo i nećemo ništa čuti, a koje svakodnevno menjaju svoje okruženje na bolje. Ali, pre svega, ne odričite se te borbe zarad vas samih i novih generacija devojčica koje dolaze. Taj put nije lak, ali na njemu niste same.

Potpredsednica vlade, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka kulture