Ćerki donirala bubreg i omogućila lepo detinjstvo

Suzana Milivojević, mama Sare, kojoj je urađena transplantacija bubrega u Londonu

Moja ćerka Sara je rođena 2014. godine kao zdrava beba. Sa šest meseci dijagnostikovan joj je Vilmsov tumor na levom bubregu. Lečenje je započela hemioterapijom na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”, ali to nije dalo željene rezultate. Zato su lekari odlučili da se uradi hitan operativni zahvat gde je odstranjen levi bubreg i gornji deo desnog bubrega. A onda su je 15. marta stavili na dijalizu jer desni bubreg nije „preuzeo” funkciju i tada počinje naša borba.

Od 17. juna Sarino lečenje se nastavlja u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, jer je osim dijalize morala i da nastavi terapije hemioterapijom dodatnih šest meseci. U januaru naredne godine završena je terapija, a u aprilu joj je odstranjen ostatak desnog bubrega koji se osušio i stvarao joj hipertenziju, ali i doveo do nakupljanja vode u plućima. U početku je morala da ide na dijalizu svaki treći, a zatim svaki drugi dan, ali je zbog loših analiza onda morala da to obavlja čak pet puta nedeljno, po pet sati. Bila je priključena na aparat koji je postao deo njenog svakodnevnog života i omogućavao joj da živi. Dijalizu je podnosila jako teško, imala je stalno glavobolje i grčeve, a nakon nje mučninu i povraćanje. Imala je čak šest venskih katetera… Bila je na posebnom režimu ishrane i imala je ograničen unos tečnosti – svega 250–300 mililitara dnevno.

Osim što je bila „vezana” za aparat, Sara nije imala detinjstvo kao njeni vršnjaci jer je zbog čestih infekcija bila hospitalizovana. Slabo je napredovala i primala je hormon rasta. Odstranjene su joj paratiroidne žlezde i deo štitaste žlezde. Lekari su nam dali nadu rekavši nam da je moguće da se kod nje uradi transplantacija i da moj suprug ili ja možemo da budemo donori bubrega. Detaljnim ispitivanjem utvrđeno je da sam ja odgovarajući donor bubrega.

U aprilu 2020. godine bila nam je zakazana transplantacija, ali je zbog pandemije virusa korona otkazana. Sara je nastavila da ide na dijalizu… Transplantaciju su trebali da urade lekari iz Univerzitetske dečje klinike i bolnice iz Londona. Zbog problema usledio je prelazak na peritoneumsku dijalizu, pa smo ponovo prolazili kroz težak period jer smo i mi kao roditelji morali da naučimo kako da funkcionišemo sa ovom vrstom dijalize koja se obavlja u kućnim uslovima. Čak smo morali i da adaptiramo stan da bi se to moglo sprovesti.

U međuvremenu je konzilijum lekara doneo odluku da je Sari neophodna hitna transplantacija, i to u Londonu. Pomoglo nam je Ministarstvo zdravlja tako što su nam obezbedili lečenje. Transplantacija je urađena 13. oktobra 2021. godine. Operacija je dobro protekla, bez komplikacija. Sarin organizam je dobro prihvatio presađeni organ. Počela je i da mokri, što je bilo veoma važno, jer to nije činila šest godina. U Londonu su nam pomogli ljudi velikog srca.

Brzo smo se obe oporavile. Sara sada živi normalno, ide u prvi razred osnovne škole, ima drugare, što je posebno čini srećnom. Suprugu i meni kao mladim roditeljima je jako teško palo saznanje da nam je dete bolesno i veoma smo se teško snalazili u situacijama koje su nas zadesile, ali su nam veliku podršku pružili lekari i sestre iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, na čemu smo im veoma zahvalni.

Želela bih da apelujem na ljude da doniraju svoje i organe preminulih članova porodice, jer će tako spasiti mnoge živote.