Stada prezimila na pašnjacima

Lokve – Posle nekoliko mršavih godina na zimskom pašnjaku, ove se priča ovčara Južnog Banata promenila nabolje, kao i stanje na terenu, blagodareći zimi koje kao da nije ni bilo. Stočar i čobanin Đorđe Murgu, iz atara sela Lokve nije ni odlazio, dok su ovce i pašnjak doživeli renesansu. Ove zime, znatno je lakša situaciju sa stočnom hranom, nakon što su se stada jedva održala tokom minule izuzetno sušne godine. Stado od oko 450 grla sada brsti oporavljenu livadu nadomak Alibunara, a u tor na obližnjem salašu, vraća tek u sumrak.

„Situacija sa ispašom se popravila, jer nam je vreme išlo naruku. Ovde smo snega imali dva prepodneva, a ovako lepo vreme je oporavilo pašnjake, pa ovce nisam ni terao u zatvoreno. Kako je jesen počela sa izgorelim biljnim ostacima, strahovali smo da će biti i uginulih životinja. Vrućina je trajala skoro tri meseca, i nismo mogli da spremimo dovoljno kvalitetne hrane za zimu. Ima ovde ljudi koji ništa od letine nisu ubrali, pa je ovakva zima bez snega blagodat, ovce su prezimile napolju”, kaže za „Politiku” Đorđe i dodaje da od kad se vreme promenilo, uvek je natezanje i briga da se brojčano stado održi, zbog niza drugih problema koji muče ovčare.

Nekoliko poslednjih sezona količina deteline prepolovljena, jer se jedva izvuče jedan otkos, dok ih u normalnim uslovima bude tri. Zato su stočari ipak morali da kupuju balirano seno i komušine od kukuruza, koja je zbog suše lošeg kvaliteta. To pak utiče na kondiciju grla, koja onda ne mogu da iznesu optimalan broj jagnjadi, pa su i tu na šteti.

„U ovom kraju stada uglavnom nisu redukovana. Na pašnjaku je gužva, ali ne zato što je mnogo grla, nego što je i sve manje mesta za ispašu. Guramo se i sa kravarima, jer ljudi nemaju više kud da teraju stoku na pašu. Spojena su stada i zato, što niko neće da bude čobanin. Retko ko danas hoće da radi taj posao, kad si na otvorenom od proleća do kasno u jesen, od jutra do mraka, pa muža dva puta dnevno. To mi je sve redovan posao, ali ovce muze i moj gazda. Imam i ja ovde nekoliko svojih ovaca i koza, ali čuvam najviše tuđe, i to bez slobodnog dana. Meni posao nije težak, radim ovo od svoje devete godine, jer škole nemam”, priča profesionalni čobanin Đorđe Murgu, i još dodaje da mu beskonačno vreme na pašnjaku lakše prođe u društvu devet pasa, pulina koji mu pomažu.